I sam mozak koji stoji iza ovog projekta, Stephen Wolfram – vunderkind, kompjuterski naučnik, fizičar, biznismen i osnivač kompanije Wolfram Research, kaže da je kompleksnije jednačine uspeo da savlada tek u svojoj četvrtoj deceniji. Tokom čitavog života Wolfram je bio opčinjen fizikom. Na tom polju je još u veoma ranoj mladosti objavljivao naučne radove, među kojima su neki dosta citirani u naučnim krugovima, ali ga je u daljem napretku sputavala težina matematike.
Sopstvena borba koju je ovaj entuzijasta vodio sa matematikom je i bila njegova glavna inspiracija za pravljenje ovakvog programa, koji je za široku upotrebu lansiran 2009. godine.
Krajnji proračuni su u svakoj ideji koju je imao bili nepremostiv zid. Zbog toga je rešio da napravi program koji će te proračune praviti umesto njega, dok se on fokusira na teoretski deo. Ideja je upalila i 1981. godine Wolfram je postao najmlađi naučnik koji je primio nagradu MacArthur. U to vreme imao je tek 21. godinu.
Međutim, isti proizvod koji je Wolframu poslužio kao karta za ulazak u svet nauke, bio je ono što ga je od nauke zauvek udaljilo. Umesto da gradi svoju reputaciju na polju fizike, počeli su sve više da ga privlače kompleksni kompjuterski sistemi i različite mogućnosti upotrebe kompjutera. Pet godina nakon dobijanja MacArthur nagrade, Wolfram je započeo rad na razvoju programa Mathematica, koji je 1988. godine i pušten u promet.
“Mehanička matematika predstavlja veoma nizak nivo egzaktnog mišljenja” – kaže Wolfram. On smatra da umesto što stavljamo naglasak na nju, više treba da se bavimo računarskim razmišljanjem – načinima formulisanja svojih misli tako da pametna mašina može da ih shvati i odradi “pešački” posao umesto nas. Poznavanje algebre, po njegovom mišljenju, u današnjem svetu tehnologije jednostavno više nije preterano važno i ako to studenti kapiraju i pokušavaju da nađu prečice do naučnih saznanja, to jesasvim ok.
Firma Wolfram Research čvrsto stoji iza stava da je potpuno pogrešno posmatrati njihove proizvode kao sredstvo za varanje. Wolfram Alpha je sredstvo za pomoć pri učenju, a ne za izbegavanje učenja. Ovaj program izjednačava uslove edukacije, služeći kao pomoć onim učenicima koji nemaju novca za privatne časove i ne potiču iz porodica intelektualaca. Oni razumeju zbog čega bi Wolfram Alpha smetao profesorima, ali smatraju da se moraju pronaći načini da se on nekako uvrsti u sam sistem obrazovanja, kada je već neminovno da ga učenici koriste.
Vekovima je naglasak u obrazovanju bio na računanju i proračunima, prosto zato što nije bilo tehnologije koja bi ljudima olakšala i skratila ovaj mučan posao. Danas, kada konačno imamo tehnologiju koja može precizno i pouzdano da računa umesto nas, nema više smisla vrednovati toliko visoko nešto što obična mašina može da obavi umesto nas. Na obrazovnom sistemu i profesorima je da konačno uhvate korak s tehnologijom – mišljenja su u ovoj firmi.
Uprkos svojoj plemenitoj nameni, ne smemo zanemariti činjenicu da se program Wolfram Alpha još uvek najviše upotrebljava za varanje u rešavanju tadataka. U javnosti i dalje preovlađuje mišljenje da Wolfram Alpha jednostavno radi domaći zadatak umesto učenika i da im tako samo odmaže.
Iz firme Wolfram Research se od ovakvih napada brane stavom da njihov program objašnjava učenicima proces dolaženja do rešenja, razotkriva i razjašnjava eventualne nejasnoće onim učenicima koji nemaju kome da se obrate za pomoć, ili nemaju preterano matematički um. On veruje da ovaj program u krajnjoj liniji može biti najkorisniji alat upravo kreativnim umovima u ostvarenju njihovih brilijantnih ideja, koje možda nikad ne bi ugledale svetlost dana.
Obrazovanje sa prežvakavanja i ponavljanja informacija treba preusmeriti na podsticanje inovativnosti i kreativnosti. U svetu današnje tehnologije, metode učenja i podučavanja su nam prosto zastarele i odvojene od realnosti, smatraju oni. Profesori jednostavno moraju bolje da se potrude da inkorporiraju modernu tehnologiju u svoj rad. Školski sistem mora ići u korak s vremenom, piše sajt nauka i tehnologija.
A šta vi mislite?
NiT
