Umesto da se pitate zašto nisam mogla da pronađem muškarca za kojeg bih se udala, bolje se zapitajte zbog čega na ovoj zemlji takav muškarac možda i ne postoji za mene, ili za vas, poručuje Ezin.
“Čim uđete u četrdesete, jasno je da, ako niste udati, nešto ozbiljno nije u redu sa vama. Ako ste još uvek atraktivni, jedino objašnjenje za vašu samoću je da ste ludi. Ako niste neka lepotica, nije ni čudo.
Ako ste sasvim normalno ljudsko biće, pripremite se za najezdu sugestija, osuda i pretpostavki zašto ste, i pored svih vaših divnih osobina, bili tako nesrećni da budete izostavljeni iz zadovoljstva da vas privilegija “imanja” muškarca uz sebe konačno potvrdi kao časnu osobu vrednu poštovanja”, ironično počinje svoje pismo novinarka Ezin Ukoa.
“Ja volim da budem sama i trošim mnogo od svoje ne tako sjajne zarade. Ja sam sebična i nesposobna da prepoznam radost koja dolazi kada pronađem osobu koja bi sve podelila sa mnom. On nije savršen, ali pokušava da bude jer me toliko voli.
Ta fenomenalna osoba je pokušala da dopre do mene, ali ja držim distancu i to će me koštati kajanja i patnje do kraja života.
Uvek su me videli kao previše patetičnu usedelicu, koja je suviše smotana da bi videla šta zaista radi svojim ponašenjem. Ali, evo u čemu je zapravo stvar:
Udaja nikada nije bila prva stvar o kojoj sam u žiotu maštala, niti na to gledam kao na divni cvet koji će uvek sijati na suncu sam za sebe. Misterija iza toga zašto sam odbacila ovo uvreženo mišljenje nije ono što većina misli, već jedna prosta stvar – ne želim da završim sa kretenom!
