U vlaškom predanju đavo nije tako crn kako ga predstavlja hrišćanska religija. Vlaške vračare i magovi često su u dosluhu s njim i od njega traže pomoć kada treba nekome načiniti zlo. Po starom narodnom predanju Vlaha, đavo je odigrao bitnu ulogu prilikom stvaranja prvih ljudi: Adama i Eve.
Vlaška mitologija spada u najzanimljivije mitologije na svetu, jer ima jedinstvenu osobinu da je mit stvaran i od bilja, životinja, prirodnih pojava pa i od običnih ljudi. Pored slikovitih i jedinstvenih običaja i verovanja vezanih za kult mrtvih, Vlasi imaju i bogata verovanja kod dolaska na svet novorođenčeta ali i svoje tumačenje postanja.
U vlaškom predanju đavo nije tako crn kako ga predstavlja hrišćanska religija. Vlaške vračare i magovi često su u dosluhu sa njim i od njega traže pomoć kada treba nekome načiniti zlo. Po starom narodnom predanju Vlaha, đavo je odigrao bitnu ulogu prilikom stvaranja prvih ljudi: Adama i Eve: Bog je, nakon stvaranja čoveka od zemlje, poslao anđela u Eden da pronađe Adama i izvadi mu rebro kako bi od njega stvorio ženu.
Anđela je u povratku sreo đavo i uzeo mu rebro da vidi kako je načinjeno. Anđeo se strašno preplaši božje srdžbe, brzo isčupa đavolu rep i odnese ga Bogu umesto rebra. Pospan, Bog ne proveri šta je dobio već reče: „Neka bude!“ i tako od đavoljeg repa stvori ženu.
Ovo predanje zebeležilo je više istraživača vlaških legendi i mitova, između ostalih i Tihomir Đorđević u knjizi „Naš narodni život“.
Kad se u kući rodi dete, kaže vlaško verovanje, odmah stižu i Suđenice. Tri sestre, tri demona, koje u prva tri dana po rođenju deteta određuju sudbinu za ceo njegov život. Najstarija sestra Suđenica je prelja, koja od srebrnih niti prete vlas dugog ili kratkog života.
Zato je narod zamišlja kako sedi sa preslicom u rukama i prebire konce ljudskih života i smrti. Pređom posao određivanja sudbine još nije završen, nju treba sakupiti u sukalo, koje se kao čigra neprestano vrti. Posao srednje sestre je da slaže pređu i time predodredi kako će ko u životu proći. I tek kada se niti spuste, najmlađa sestra ih preseče makazama i određuje kada će ko i kako umreti.
Suđenice su milosrdne kada čovek u njih veruje, prizove ih i smatra da njihove odluke o toku i kraju života treba neprikosnoveno poštovati. Vlaški živalj u istočnoj Srbiji i danas dokazuje da veruje u Suđenice, jer u prva tri dana detetovog života drži upaljeno svetlo, da Suđenice vide da rade, a na stolu kolače i vino da se okrepe.
Ponude za sve tri sestre Suđenice stavljaju se u jednu posudu. Kada se ujutru zatekne nagrižen kolačić, oni ne znaju koja se od njih poslužila, ali imaju znak da su Ursitoare, kako Suđenice zovu na Vlaškom, uspeli da umilostive i da su one bile zadovoljne dok su određivale sudbinu novorođenčeta.
Nekada su se, umesto kolača, ostavljale tri pogače premazane medom, tri čaše vina, kocke šećera i jedan dukat. Svejedno jesu li se Suđenice poslužile ili ne, obred se završava tako što bi pogače, ukoliko je dete muško, pojeli muškarci iz kuće; a ako je devojčica, starije žene. Zlatnik bi uvek ostajao detetu i služio bi kao amajlija, a kasnije u životu kao beleg sa kojim radi vračara.
telegraf.rs
