Uzmimo papir i olovku i zapišimo svoje rezultate: poslovni uspeh, prihodi, emocionalni odnosi, deca, porodica i sl. i ocenimo ih na skali od 1 do 10. Kompletna smesa koju dobijemo jeste naš sok koji smo stvorili u podsvesnom skladištu i u različitim periodima života. On se “cedi” iz nas kada god nas nešto pritisne. U detinjstvu, kada nam neko učini nažao, mi plačemo i u tim suzama izlazi sva gorčina naše odbačenosti i bespomoćnosti. Kada odrastemo, plačemo na potpuno isti način, ali uvek u nama ostaje ista gorčina zbog koje smo plakali kao malo dete.
Uvereni da nismo baš vredni ljubavi, ulazimo u vezu sa zauzetim muškarcem, jer naše nesvesno ipak radi svoj posao, naš izbor je dakle direktan rezultat našeg stava o sebi koji godinama uzgajamo. Ulazimo, dakle u priču nepostojanja, jer mi nismo ni vredni da postojimo i naša priča postaje bajka. Dosta se ljubavi, nežnosti i čežnje razmeni u toj vezi, partner nas obasipa pažnjom, posesivno nas vezujući za sebe i tako ostajemo u vezi godinu, dve, tri…deset…pa i petnaest. Svaka godina sa sobom nosi sve veću patnju, želju za bekstvom, za raskidanjem odnosa.
Od princeze iz bajke, žene njegovih snova koja ima sve što nema njegova žena, pretvaramo se u frustriranu i nezadovoljnu ženu koja nije u stanju iskoračiti u svet stvarnosti i postati stvarna žena sa svojim realnim potrebama. Međutim, najmanje što trebamo činiti jeste okrivljavati svog oženjenog ljubavnika, jer time samo govorimo koliko smo nespremni i nesposobni da preuzmemo odgovornost za svoj život, a tako i na ljubavnika ostavljamo utisak nesposobne i nezrele osobe koja ga podsvesno plaši, jer je i sam dovoljno nezreo i neodlučan, te se od njega ne mogu očekivati nikakva konkretna rešenja, isto kao što i mi ne možemo doneti konačnu odluku i tako se godinama vrtimo ukrug.
Kada se već zateknemo u tom začaranom krugu, besmisleno je razbijati glavu o tome šta on radi dok je sa svojom ženom, da li je voli, da li vodi ljubav s njom, da li je s njom u braku samo zbog dece i sl.. takav odgovor ne zna ni on sam, ali nas bilo kakav odgovor neće učiniti srećnim. Razvijanjem negativnih aspekata prema njegovom partneru nećemo dospeti daleko. Sve da on i ne gleda svoju zakonitu ženu, da ne komunicira s njom, da je prezire i mrzi, mi nemamo ništa od toga.
On jednostavno nije spreman niti sposoban da ostvari duboku i trajnu vezu i prevaziđe krizu koja se javlja kada se rodi dete, kada partnerka više nije tako privlačna i zanimljiva, kada se nagomilaju finansijski problemi i sl. Iz tog razloga mu odgovara činjenica da može imati vezu u kojoj neće biti opterećen pitanjima svakodnevice, u kojoj će moći da sanja svoj dečački san o ženi koja ga voli i prihvata bezuslovno.
