Princ iz banke je modifikovana, apdejtovana verzija prinčeva iz Andersenovih bajki. Hans je uporno ženama poručivao: “udajte se dobro i rešite sve svoje patnje, sa udajom počinje vaš srećan kraj!”.
Prinčevi iz bajki nekako su bljutavi i bezlični. Princ iz banke je uvek “faca” i ima neku, nazovimo priču. Ono što im je zajedničko jeste pojavljivanje. I jedni i drugi, dovoljno je samo da se pojave i žene histerično padaju u nesvest, estrogen i endorfin šibaju ko gejziri, prosto sirote ne znaju šte će sa sobom od silnog uzbuđenja. Sve su one podsvesno baš njih čekale – piše Pasarella.
Onoga koga danas nazivamo princem je jedan sposoban, bogat i uspešan muškarac, koji u svojim statičnim atributima izgleda savršeno. Ono što ga razlikuje od Pepeljuginog ili Snežaninog princa je da ima najčešće vrlo zvučno ime i prezime i da nije uvek nužno tako zgodan, naprotiv.
Odmah se poteže tema ostvarenja “Lepotica i Zver”. Koje bi šanse imao MR Zver(ka) da nije ugostio naivnu Lepoticu u svom domu od 28 hiljada kvadrata.
Ono što je lepo i najbajkovitije u bajkama su žene predstavljene kao blago izgubljene tinejdžerke, potpuno bezgrešne i bez zadnjih namera. U borbu za svoju “ljubav” ulagale su nadljudske napore. Zar ne bi svaka normalna žena odustala kod prve veštice sa korpom jabuka?
Žene su se od mitskih dana ložile na najbolje lovce i vojnike, a danas na najveće novce. Ruku na srce, nikoga ne zabavlja život u kamp kućici ili kartonskoj kutiji. Muškarci se uveliko bune i optužuju žene jer se otimaju oko najmoćnijih pripadnika njihovog pola. Oni dame smatraju nemoralnim, a sebe inferiornim. I opet se postavlja pitanje : “Da li je uvek bilo tako?”
