Istorijske ličnosti koje su prešle granicu normalnosti u seksu
Istorijske ličnosti koje su prešle granicu normalnosti u seksu foto: en.wikipedia.org

Istorijske ličnosti koje su prešle granicu normalnosti u seksu: Kroz vekove mnoge ličnosti izdvajale su se svojim neobičnim odnosom prema seksualnosti.

 

MARKIZ DE SAD

Francuski aristokrata i književnik ostao je upamćen po seksualnim skandalima i neobičnim, perverznim seksualnim fantazijama koje je opisao u svojim delima. Bio je veliki ljubitelj prostitutki i sa njima radio najčudnije stvari, za koje ima je dosta plaćao. Veći deo svog života proveo je u zatvoru i psihijatrijskim bolnicama, a geslo njegove seksualne i životne filozofije proizilazilo je iz stava da se najfiniji oblik seksualnog zadovoljstva postiže isključivo pomoću surovosti i bola.

reklame

KALIGULA

O seksualnim nastranostima rimskog imperatora poznatog po ludim postupcima postoje razne priče. Kaligula je svoju palatu pretvorio u bordel, a supruge oficira koristio kao prostitutke samo da bi uvećao bogatstvo carstva. Žrtve koje su najviše patile zbog seksualne nastranosti imperatora Kaligule su pripadale njegovoj porodici. Kao trinaestogodišnjak,imao je incestnu vezu sa sestrom Drusilom,koja je bila godinu dana starija od njega, a kada je postao imperator, prisilio je svoje druge dve sestre da ostave svoje muževe i da sa njim dele postelju.

ĐAKOMO ĐIROLAMO KAZANOVA

Danas svakog avanturistu i nepopravljivog zavodnika nazivaju njegovim imenom, a rođen je 1725. godine u Veneciji. I nteresantna činjenica je da je voleo kada se žene prerušavaju u muškarce. Imao je previše ljubavnih afera, među kojima je i veza sa dve časne sestre sa kojima je imao seks “u troje”.

Iako je veliki deo života proveo upravo pored žena, Kazanova nikada nije ni pomišljao na brak, jer bi to, kako je on smatrao, ugušilo avanturistički duh koji je nosio u sebi. Tamnija strana Kazanovinog ljubavnog života su polne bolesti od kojih se, verovatno, nikada nije ni izlečio. Čak tri puta je imao sifilis, ali i gonoreju, a prvu veneričnu bolest “zaradio” je još u adolescenciji. Plašio se hirurškog zahvata, pa je odlučio da se leči živom. Lečenje je trajalo šest meseci, ali mu je nakon svakog sledećeg tretmana bivalo sve lošije. Na kraju mu je trebalo dva meseca da se oporavi samo od tih metoda.

(nastavak na sledećoj strani)

loading...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.