Da, bilo je. Uvek su žene uzdisale za prinčevima i velmožama. Međutim, mešanja među staležima nije bilo. To je ona najveća razlika između svih “davnih” vremena i današnjice. Period nakon svetskih ratova i evolucija građanskog društva počela je da zaobilazi staleške granice.
Sve do tada, žene iz siromašnih slojeva iako su možda intimno otkidale za princom, nisu imale šanse da se poput Pepeljuge pojave na nekom prijemu i osvoje srce princa lično, udaju se i kao – happy end. Mogle su svojom lepotom da se “domognu” dvora i višeg društva samo u funkciji ljubavnice. Vrlo često uticajne ljubavnice ili kako je to Luj XIV ustanovio, kurtizane.
Razvoj tehnologije i pojava radničke klase tek donose ljubav za “sve”.
Slobodan deo sveta, koji se u najvećem delu odnosi na zapadnu civilizaciju kreće revolucionarno u promene. Tradicija se urušava i mnogi stereotipi nestaju, činilo se kao da planeta lakše diše. Pravo na izbor partnera, i nemešanje porodice u konzervativnom smislu ljubavi su dali orlovska krila. Sve dok je trajalo to posleratno entuzijastično vreme, i nije počela da se sprovodi čuvena Supply ekonomija (ponude), početkom osamedesetih Love was in the air.
Sumanuta brzina raslojavanja društva i konzumerizam dovodi nas do povratka višemilenijumske izopačenosti. Pojava tajkuna i konglomerata kreira novo – staro doba. Agresivni marketing je na strani pobednika. A pobednici su oni koji imaju život s’ reklame. I komfor odgovara svakom do isposniku.
Princ iz banke i bajke se slažu oko jedne stvari. Žena je za njih statusni simbol i mora da bude lepa. Princ iz banke je u prednosti što se izbora tiče jer ne mora da “gađa” plavu krv. Ako joj se zalomi neka mana, tu su klinike da nameste šta treba. Tu je i “Raco da prepriča tih stotinjak knjiga”, a i ne mora.
pasarella.rs
