Po struci je ekonomista-informatičar, a u Kanadi radi kao krovopokrivač i prezadovoljan je svojim uspehom.
Ovo je još jedna priča o mladom čoveku i njegovoj porodici koji su otišli sa Balkana kako bi preživeli.
Ni u stranoj zemlji nije lako, ali ako si radnik, svi te cene i poštuju. Pričali su tako mnogi, a to potvrđuje i mladi Tomislav Čičak (30), Orahovčanin koji u rodnoj Hrvatskoj nije mogao da nađe posao.
“Može se reći da imam jedan i po fakultet. Dakle, Hrvatsku nisam doslovno morao da napustim, jer sam nekako preživljavao, ali otišao sam jer nisam mogao da dobijem osnovno i Ustavom garantovano pravo na rad. U Hrvatskoj sam poslao 1.246 molbi i nisam nigde dobio posao. Danas u Kanadi radim kao krovopokrivač, a po struci sam ekonomista-informatičar.
Mislim da sam se snašao odlično jer sam kao stranac za manje od godinu dana uspeo da kupim kuću. Imam dva auta, jedan porodični i drugi za posao“, kaže Tomislav i objašnjava odnos poslodavca prema radniku:
“U Kanadi koriste tvoju lošu situaciju i činjenicu da moraš da radiš za njih. Imamo zatvorene radne dozvole i dosta je teško naći novog poslodavca dok ne rešiš status u takozvanog permanent resident (stalni stanovnik). Žalosno je što se i sa takvim tretmanom tu osećam bolje nego u Hrvatskoj. Osećam da me poslodavac ceni. Otkako sam došao, plata mi je porasla za 50 odsto.
