Psiholog Radmila Grujičić procenjuje da je sa udajom Cece Ražnatović za Arkana na ovim prostorima došlo do procvata popularnosti „loših momaka”, kada je došlo do ozbiljnog poremećaja sistema vrednosti. Jednostavno, udaja za mafijaša je postala „in”.
– Devojke su procenile da je to dobro, jer su u to vreme bogati i moćni ljudi u Srbiji bili kriminalci i jedini koji su imali mnogo novca. Ljudi koji se bave kriminalom voze dobra kola i osećaju se moćno, a samim tim se i žene koje su pored njih osećaju moćnim – kaže Radmila Grujičić.
Naša sagovornica napominje da je to samo jedna od mogućnosti zašto žene biraju da svoj životni put podrede muškarcu koji živi u sukobu sa zakonom, a jedan od razloga može da bude i psihološki, jer postoje žene koje vole agresivne muškarce, smatrajući da je to osnovni princip muškosti. U svojoj praksi, Grujičićeva je imala žena čiji je životni moto bio „nije muško dok me ne udari”.
– To često polazi iz odnosa u porodici. Ako je devojka dobila „zeleno svetlo” za takvo ponašanje u porodici, to jest ako je gledala majku koja je ćutke trpela nasilje, može da se desi da krene njenim stopama – objašnjava Grujičićeva.
U tom slučaju, radi se o osobama sa niskim samopoštovanjem, što je u Srbiji posebno bilo izraženo u lošim vremenima poput devedesetih. Pojava kriminala i pada sistema vrednosti i u ostalim društvima koje se nalaze u tranziciji zabeležile su povećan broj veza „opasan momak – sponzoruša”. Devojka želi da priušti sebi skupe stvari kako bi bila prepoznata u društvu, a ako to ne može da priušti, okreće se muškarcu koji može da joj obezbedi finansijsku sigurnost.
– Opet je to pitanje sistema vrednosti. Puder uvek može da sakrije modrice, ali važno je da ljudi vide kako žena nosi novu „guči” tašnu ili preskupe cipele. Na taj način ona kompenzuje ono što joj nedostaje u kući – kaže Grujičićeva.
Prema jednom američkom istraživanju, većina žena koja voli žestoke momke ipak ne bi bila sa njima ako utvrdi da je on zaista loša osoba. Međutim, činjenica da se oni bave poslom koji podrazumeva mučenje ili unesrećivanje drugih ljudi očigledno im ne smeta, a objašnjavaju to rečima da je njihov muž ili dečko pravi muškarac, koji se u surovom svetu bori za moć i novac. Po principu, neka radi šta hoće kada izađe iz kuće samo neko bude dobar prema meni i pravi muškarac.
Pored gorepomenutih, jedna od ilustrativnijih biografija za ženu koja voli „prave muškarce” je slučaj Elene Mijatović, žene koja je poslednjih 20 godina postala zvezda najviše zbog veza koje je prošla – od braka sa proslavljenim fudbalerom Peđom Mijatovićem, preko kontroverznog biznismena Andrije Draškovića, koji se već godinama razvlači po sudovima i zatvorima, do Jugoslava Karića. Kada su je novinari upitali da li njeni partneri liče jedan na drugog, Elena je odgovorila:
– Interesantno je da je u mom slučaju važilo pravilo „što crnji, to bolji”! To sam skoro shvatila, da su svi moji muškarci bili crne kose. Mene je najviše privlačilo ono što muškarac ima u sebi, jer mi nije bitan samo fizički izgled. Rekla bih da moji muškarci nisu bili nešto posebno lepi, po nekim standardnim parametrima, ali su imali u svojim ličnostima nešto što me je privlačilo – odgovorila je Mijatovićeva, napominjući da će joj Andrija uvek ostati u lepom sećanju, da je jako vickast tip i da je za njega vezuje specifična emocija.
Same žene su u raznim anketama navodile svoje razloge zbog kojih se zaljubljuju u razne, kako bi to formulisale njihove majke, dripce: viđanje sa muškarcem koji se ne uklapa u društvene norme je „veoma uzbudljivo”, oni su „lek protiv dosade”, s takvima imaju mogućnost „da budu u centru pažnje”, opasnost je „jak afrodizijak”, tu je i „pobuna protiv porodice i vaspitanja”. Ima i onih koje žele da im život bude stalno uzbuđenje, pokazujući tako okolini da žive život zanimljiviji od prosečnog.
Svakako, ni mediji ni holivudski filmovi ne pomažu mnogo ženama koje su procenile da je princ na belom konju tip koji u kafani obavezno sedi leđima okrenut zidu, sluteći kakav zalutali metak. Šta da se radi kada su opaki momci mnogo zanimljiviji od profesora fakulteta, još od Belmonda, koji je onomad šmekerski promovisao cigaretu što visi iz ugla usana. Prema oceni stručnjaka, ključna reč je na kraju – moć, koja očigledno pali. Pa kada nema dovoljno uspešnih političara na raspolaganju, mogu da posluže i mafijaši.
Karen Hil, žena mafijaša i potonjeg cinkaroša iz filma „Dobri momci”, govorila je da je posao njenog supruga u stvari naporno radničko rmbačenje, tvrdeći da je on bolji od drugih lezilebovića, tipova koji su samo sedeli dokoni i čekali milostinju. Život je često sličan filmu, pa tako pre ili kasnije može da se desi ono što se dogodilo Bojani Kovačević, supruzi legende beogradskog asfalta Vlade Trefa. Ona je morala da isplaćuje milione evra otmičarima njenog brata, po svoj prilici muževima Tatjane Spasojević i Maje Luković.
