Čitam ovih dana žensku literaturu o osvajanju muškaraca, i ne samo da se ne razlikuje puno od muške, nego se čitava priča svodi na odlaganje zadovoljstava, kao i u muškoj, i tretiranje sebe kao nešto teško dostižno.
Daleko se više skriva nego što se otkriva, a ljubav nije ni u naznakama…
Vremenom će ovakve knjige postati dnevna lektira, i ljudi će od trikova i taktiziranja toliko emotivno sagoreti da na kraju niko nikome neće verovati na reč.
Sve se odlaže, daje se malo po malo, odmerava se onaj drugi, ne otkrivaju se prave namere i tako u nedogled. Partner se sve vreme drži u stanju blage napetosti jer se time, navodno, podstiče njegova želja, strast, i svest o tome da svakoga trenutka može da bude ostavljen.
Kako uništiti muškarca: Ako mu ovo uradiš, ima da crkne od ljubomore
Muškarac ne sme da primeti da je žena luda za njim, izgubiće interesovanje jer zašto bi se trudio oko nečega što već ima?!
Tako i žena sa muškarcem, što pre završe u krevetu gubi se ona tajanstvenost prvog odnosa i postaje se „lak“ plen?
Zatim saveti ženi kako da bude žena, a ne muškarac, i kako da mu se uvuče pod kožu. Kako da mu podilazi, da njemu prepušta „muške“ poslove, i da ga čini jačim nego što jeste.
Nikako ne sme da dovede u pitanje njegov „ego“, njegovu muškost, a opet ne sme ni da mu se prepusti, čim je dobije – izgubila ga je…
