Ljudi su zaboravili kako se prosto živi. Kako ti ne treba previše da bi bio srećan, a kada bismo većinu ljudi pitali šta je krajnji cilj njihovog života i šta bi želeli za sebe, većina bi odgovorila da samo žele da budu srećni.
A srećan se može biti i u patikama sa pijace, i sa margarinom i pekmezom namaznim na domaći hleb umjesto deserta. Srećan se može biti i u trenerci koja je bratu postala mala. Srećan si mogao biti i na obali jedne male reke. Sreća nije značila rođendan u igraonici, niti tortu sa fondanom. Sreća je mogla biti u torti koja je trebala da bude zeka ali je negde usput više zaličio na medu.. Tvojih šest, sedam drugara i zdelice sa smokijem i tanjiri kiflica koje bi napravila neka komšinica veštija od tvoje mame. I teta Mirina pogača. I pokloni tvojih drugara. Sveske, dezodoransi, čarape, čokolade, kasete i obične stvari.
Paradoksalno je kako su mi neke od najdražih uspomena upravo one iz detinjstva, kada se sa jedne strane rušio moj svet i porodica, a kada sam imala iskrene drugare. Kada smo bili deca pa nismo znali da se neiskreno smejemo. Kada smo se nevešto trudili da sakrijemo simpatije. Kada smo jedni drugima iskreno pomagali. Kada sam jedva čekala da svane kako bih ugledala svoju drugaricu, pa da zajedno pričamo o našim simpatijama, slušamo kasete i lepimo postere.
Negde usput zaboravimo i sve uprljamo. Kalkulacijama, lažnim osmesima, zavišću. Počnemo da trčimo u pogrešnom smeru, umesto da opušteno šetamo putem kojim smo krenuli. I borimo se protiv svog bića, jer ovaj svet želi brže, bolje, jače, ratobornije, a ti sa životom ne želiš da se boriš. I onda se umaramo, iscrpljujemo, više mentalno nego fizički i onda tražimo „kreme“ kojima ćemo zamazati svoje živote, umesto da zastanemo i udahnemo.
Setimo se početka. Setimo se esencijalnog i važnog. Setimo se ko smo i čemu težimo. Prisetimo se mira u duši. Za sreću ti ne treba krema od 100 eura, niti preskupi časovi joge. Ne trebaju ti veća usta, niti torba od hiljadu evra. Trebaš samo sam sebi. Da se setiš ko si bio i kuda si krenuo. Da se prisetiš ko želiš biti i kome želiš pripadati.
I tada ćeš imati sve!
