5. Problemi s ograničenjima
Roditelji koji prema svom detetu imaju zdrav odnos pun razumevanja i ljubavi, podučavaju ga svojim primerom da je normalno imati lični prostor u bliskim vezama. Na primer, oni ne ulaze bez poštovanja u detetov prostor niti ga, recimo, prisiljavaju na interakciju kada nije raspoloženo za to.
Djeca nametljivih ili nepouzdanih roditelja počinju se ponašati površno kako im neovisnost nikada ne bi bila ugrožena. Ona ne razumiju važnost osobnog prostora i koliko je to zapravo zdravo i neophodno za svakog čovjeka, a to kasnije u životu vodi problemima u odnosu s drugim ljudima.
Ne mogu da shvate da je lični prostor nešto što je svakome ponekad potrebno, već to doživljavaju kao odbijanje. Misle da je interakcija pokazivanje ljubavi, a kada interakcije nema, da to znači da nema ni ljubavi, što naravno nije tačno.
6. Biranje toksičnih partnera i prijatelja
Svi ljudi podsvesno tragaju za onime što im je poznato. Recimo, ako je neko imao brižne roditelje, tragaće za takvim partnerima ili prijateljima – i obrnuto. Ljudi koji su odrasli u nezdravom okruženju podsvesno će birati partnere i prijatelje koji stvaraju takvu atmosferu, koji su zapravo toksični za njih i trebalo bi da ih izbegavaju.
Kada čovek shvati na koje načine je bio povređen kao dete, neće izaći iz obrasca vezivanja za pogrešne ljude. Ali, kada jednom toga postane svestan, tada je put prema zdravim odnosima na vidiku.
7. Strah od neuspeha je dominantan
Ljudi koji su odrasli s roditeljima nezdravih odnosa, kasnije mogu doživljavati uspeh ili neuspeh kao definiciju toga koliko vrede. To može snažno uticati na njihovo samopouzdanje, pa se javlja snažan strah od neuspeha ili odbijanja.
Oni znaju da budu visoko motivisani prema tome da izbegnu neuspeh po svaku cenu, često i na svoju štetu.
8. Osećaj izolovanosti
Dete okruženo roditeljima koji mu ne pružaju adekvatnu ljubav i pažnju može misliti kako se to događa samo njemu dok je u drugim porodicama sve savršeno – roditelji su brižni i prepuni ljubavi.
Odrastanje u takvoj atmosferi stvara čoveka koji se kasnije kroz život oseća izolovano i uplašeno. Velika je verovatnoća da deca iz porodica s poremećenim odnosima sama sebe izoluju od ostalih zbog dubokog osećaja stida.
Moguće je da će sve što ih muči držati za sebe. S druge strane, želeće više od svega da pripadaju nekoj grupi, da osećaju povezanost s nekime.
9. Ekstremna osetljivost
Strah od odbijanja često dominira unutrašnjim svetom dece koja nisu osetila ljubav i brižnost svojih roditelja. Ona će u sebi gajiti nametnuti im osećaj bezvrednosti i toga da nisu zavredila da budu voljena.
Loši roditelji znaju da deci govore da su previše osetljiva kad burno reaguju na njihovo verbalno zlostavljanje.
10. Konfliktnost
Neprekidna potreba za ljubavlju i podrškom, a nemogućnost dolaska do toga, u detetu izaziva neku vrstu ljutnje zbog čega može doći do problematičnog ponašanja. Nezdravi odnosi s roditeljima u deci, a kasnije i kod odraslih ljudi, rezultiraju zbunjenošću, nesigurnošću i mnogim unutrašnjim previranjima.
