To ih je obeležilo za ceo život: Po ovim osobinama ćete prepoznati osobe kojima u detinjstvu nisu pružili dovoljno ljubavi

Dete uči šta oseća kroz interakciju s roditeljima, kroz njihove gestove, reči… Uči kako da se smiri kada je pod stresom ili kada mu je neprijatno, kako da upravlja osećanjima, kako da ih definiše…

Kada emocionalne potrebe deteta nisu ispunjene kako treba, tada ono razvija svoju ličnost na specifičan način. Taj nedostatak dete zapravo prati tokom celog života i oblikuje njegov život, način kako se veže za ljude, kako doživljava samog sebe…

Deset osobina ljudi kojima je kroz detinjstvo nedostajalo roditeljske ljubavi i brižnosti:

1. Nesigurnost u vezivanju s drugima

Stabilni roditelji puni ljubavi podižu dete u osećaju razumevanja i podrške. Oni dete uče da su odnosi stabilni i brižni, da je svet mesto prilika koje treba istražiti, da se ljudi brinu jedni o drugima.

Emocionalno nepouzdani roditelji šalju sliku da su odnosi nesigurni i da ništa u životu nije zagarantovano. Deca uz takve roditelje postaju anksiozne osobe gladne ljubavi i povezanosti.

Deca roditelja koji su suzdržani ili ratoborni grade oko sebe svojevrstan oklop i izrastaju u ljude koji pokušavaju da budu samostalni što je više moguće i izbegavaju privrženost. S jedne strane su željni intimnosti, a s druge se toga boje – jer strahuju da će biti odbijeni i povređeni. To negativno utiče na sve oblike odnosa kroz život, od ljubavnih do prijateljskih, prenosi Conscious Reminder.

2. Nerazvijena emocionalna inteligencija

Dete uči šta oseća kroz interakciju s roditeljima, kroz njihove gestove, reči… Uči kako da se smiri kada je pod stresom ili kada mu je neprijatno. Roditelji uče dete kako da artikuliše osećanja, kako da ih imenuje, kako da upravlja njima, kako da se nosi sa strahovima i negativnim emocijama.

Odrastanje u nezdravom, nesigurnom okruženju rezultira time da dete ne zna da reguliše svoje emocije kako treba – ili je preplavljeno njima ili su sagradili zid oko sebe. Oba stila su odraz nesigurnosti i stoje na putu definisanja osećanja i formiranja emocionalne inteligencije.

Pročitajte i  Nije defekt već velika šansa kad se razlikuješ od cele familije: Evo zbog čega je dobro kad si crna ovca u porodici

ZAŠTO DETE BOLI STOMAK: Bolovi u stomaku kod dece - šta ih uzrokuje i kada dete mora hitno kod lekara

Mnogi stručnjaci smatraju kako je emocionalna inteligencija puno važnija od koeficijenta inteligencije ili stručnosti u nekom području. Oni koji imaju ovaj dar sposobni su da na inteligentan način upravljaju svojim životom. Na primer, prema sitnim reakcijama drugih ljudi mogu predvideti šta će se dogoditi ili deluju vrlo suptilno na nekoga da bi ga usmerili putem kojim žele da cela priča ide.

3. Poremećen osećaj samoga sebe

Dete od samog rođenja, kada počinje da razaznaje oblike oko sebe, prepoznaje lica svojih roditelja, preciznije – izraze njihovih lica. Nežan izraz detetu govori da je prihvaćeno, ono kao da kaže: “Ti si ti i volim te takvog kakav jesi”.

Lica roditelja na kojima se vidi nedostatak ljubavi i brige zapravo detetu poručuju da ima neke nedostatke. Izbegavanje, ignorisanje i zanemarivanje deteta rezultira time da se ono oseća manje vrednim.

Roditelji koji stalno kritikuju dete u njemu stvaraju osjećaj da nikada neće biti dovoljno dobro. Sve to se kasnije reflektuje na odrasli život i nastanak iskrivljene slike o sebi, svojim vrednostima i sposobnostima.

4. Nedostatak poverenja

Da biste se mogli pouzdati u druge ljude, morate verovati kako je svet u osnovi sigurno mesto i ljudi u njemu su uglavnom dobronamerni, iako nesavršeni.

Uz emocionalno nepouzdane roditelje, ili one koji previše kritikuju, previše su ratoborni, deca dobijaju sliku o međuljudskim odnosima kao nečemu nestabilnom i opasnom. Ljude oko sebe tokom odrastanja doživljavaju nepouzdanima i ne mogu im verovati, posebno u bliskim kontaktima poput romantične veze ili prijateljstva.