Pet lekcija koje sam naučila kada sam napustila FACEBOOK: Pre dva meseca sedela sam ispred svog kompjutera. Ušla sam na Facebook da se malo isključim i opustim na nekoliko minuta, ali nekako je prošlo više od 20 minuta.
Pogledala sam svog muža koji je kuvao i slušao muziku u kuhinji i pomislila da sam tih proteklih 20 minuta mogla razgovarati s njim. Umesto toga, potrošila sam to vreme na ljude koji su mi u stvarnom životu bili stranci i na ispunjavanje društvenih obaveza koje sam sama sebi nametnula.
Bila sam umorna od osećaja da moram održavati kontakt sa toliko mnogo ljudi koje zapravo ne poznajem u životu van interneta. Bila sam umorna i od stalnog proveravanja koliko je bilo reakcija na svaki od mojih statusa ili slika. Inače ne dopuštam da mišljenja drugih ljudi upravljaju mojim životom i određuju moje poteze u stvarnom životu, pa zbog čega onda podležem društvenom pritisku na Facebooku? Osećala sam se kao licemer – a to nikada nisam želela da postanem.
Nešto se moralo promeniti. Rešenje se činilo jednostavnim: isključi se. Niko me ne prisiljava da zadržim svoj profil na Facebooku; ne postoji zakon koji nalaže da ga imam; a i znala sam da će svet nastaviti da se okreće i ako se moj profil ugasi. Barem sam pretpostavljala da će tako biti. Odlučila sam da pokušam.
Od tada je prošlo već gotovo tri meseca bez Facebooka. Evo šta sam naučila iz svega:
1. Facebook mi je topio mozak!
Postajala sam zombi, a da to nisam ni osetila. Tek kada sam prestala postavljati statuse shvatila sam koliko često tokom dana, dok sam usred nekog iskustva, u glavi formulišem kako ću to opisati svojim Facebook prijateljima u konciznom i duhovitom statusu. Gotovo sam se ugrizla za jezik kada samo to shvatila. Trebalo mi je nekoliko sedmica svesnog odvikavanja mozga, podsećanja sebe da mogu opet slobodno razmišljati i ne brinuti o tome šta bilo ko drugi misli o mojim razmišljanjima, jer ako ih ne postavljam na internet da ih svi vide, niko ne mora ni da zna.
2. Imam mnogo manje dobrih prijatelja, nego što sam mislila
Iskreno, kada se broj prijatelja na Facebooku popeo na nekoliko stotina, to je bilo jednostavno previše. Kako možete biti u kontaktu sa toliko ljudi i istovremeno ostvariti dubok, ličan i iskren odnos kakav prijatelji treba da imaju? Ne možete.
Ja verujem da je mnogo vrednije, i donosi više zadovoljstva, imati nekoliko prijatelja – iskrenih u svakom smislu te reči – nego na stotine poznanstava. Nekoliko sedmica nakon mog naglog odlaska sa Facebooka, samo nekoliko ljudi koje inače ne viđam redovno me je kontaktiralo da provere šta se dešava i da li sam dobro. To je bio veoma dobar test prijateljstva.
3. Reč “like” više ne znači ništa
Opcija “Like” je verovatno imala dobre namere na samim počecima Facebooka, ali je brzo izgubila svako značenje. Više se ne koristi kako bi se nekome dalo do znanja da je njegov status naročito dirljiv, interesantan, smešan ili dubokouman. To je postala obaveza – način da pokažemo da smo videli nečiji post i da nam je dovoljno stalo da to potvrdimo lajkom. Ljudi lajkuju gotovo sve, često samo zbog toga jer ne žele da ispadnu pasivno-agresivni, pakosteći nekome tako što mu ne lajkuju njegov post. To je slično kao kada ljudi impulsivno odgovaraju “Dobro sam”, kad god ih pitate kako su. Obično odgovaraju bez imalo razmišljanja – to je samo automatski odgovor. To je potpuno besmisleno.
