Lako je pokušati da ublaži udarac. On treba vremena ili samo treba malo prostora ili samo ima strah od obaveze i samo je potrebno da ga uverim i umirim.
Ali razmislite o tome šta vi osećate o njemu. Kako jednostavno i prirodno ta osećanja teku. Vi ne treba dovoditi u pitanje treba li da budete s njim ili ne, jer to samo osećate u venama.
Čak i ako se bojite da se obavežete ili se bojite povređivanja ili se bojite otvoriti sebe, još uvek ste spremni da to učinite, jer vaše srce je već donelo odluku i nadvladalo je um. Želite biti s njim – bićete. Odluka je jednostavna. To zapravo nije ni bila odluka.
Možete li sada zamisliti kako osećate sve te stvari, ali odabirate da ne budete s njim?
Zato je vaše srce slomljeno. Jer on ne oseća te stvari. On ne oseća istu sigurnost kao i vi, duboko u kostima. I ne možete to promeniti, ne možete popraviti sebe, jer ne postoji ništa što ste učinili pogrešno. To je istina.
Njegovo srce nije donelo odluku, njegovo srce je negde drugde. I to jako, jako loše. A vi samo morate to prihvatiti.
Možda će vam trebati nekoliko nedelja, možda i nekoliko meseci za to. Možda i duže. Boleće, ponekad će biti strašno, ali na kraju će biti u redu.
No, dobra strana svega toga je ovo: možete dopustiti da vam se srce slomi jednom – umesto da se slama milion puta, uveravajući sebe kako je on pogrešio ili kako mu sigurno nedostajete i da bi ga vi trebali prvi nazvati.
Volite sebe dovoljno kako bi mogli biti strogi prema sebi:
Da je želeo da bude s vama, on bi bio s vama.
thoughtcatalog.com/atma.hr
