Bože, razmišljam o njemu i danas. Razmišljam o načinu na koji se smeje i načinu na koji se smeši.
Razmišljam o tome kako mi je nekad ljubio suze s obraza kada sam bila uzrujana ili nežno prislanjao usne na moje čelo kada sam radila, da me ne bi me odvratio od posla. Iako smo oboje znali da nema šanse da ostanem fokusirana nakon toga.
Uvek su me te sitnice podsećale na to kakva ljubav treba biti – čista, jednostavna i odraz tebe.
U moj si ga život doveo s razlogom i u to nimalo ne sumnjam.
Nikada nisam sumnjala da je on došao kako bi me nešto naučio, kako bi mi pokazao lepotu povezivanja s drugom dušom, kako bi mi pokazao kako pustiti nekoga unutra i kako bi mi pokazao kako biti ranjiva i nesebična.
Bože, hvala ti na njemu.
Sada su nam se putevi razišli i danas razmišljam o njemu. Razmišljam o njegovom srcu, njegovoj priči, o načinima na koje smo sazreli i promenili se.
Nisam ogorčena ni slomljena, samo želim da on bude dobro.
Mene si blagoslovio na mnoge načine; samo želim znati da paziš i na njega. Nadam se da ga štitiš i držiš na svome dlanu.
