Sa ovim mističnim stvarima bolje se ne igrati. Mora se tačno znati redosled u seansi jer u protivnom možete snositi i neke čudne posledice.
Spiritizam je verovanje u mogućnost komunikacije s dušama pokojnika i za različite prakse pokušaja uspostavljanja takvih komunikacija, često uz pomoć neke osobe – medija, za koju se smatra da je obdarena sposobnošću da deluje kao posrednik s duhovnim svetom.
Spiritizam je uzeo na sebe religijski karakter. Preuzima dokazivanje pretpostavke svih religija – postojanje duhovnog sveta – i ustanovu svetske religije u kojoj će se sledbenici različitih tradicionalnih vera, stavljajući svoje dogme postrani, moći ujediniti. Ako nije oblikovalo konačno verovanje i ako se njihovi predstavnici razlikuju u svojim stavovima od verovanja hrišćana, to je jednostavno zato što se od spiritizma očekuje da zastupa novu i (pot)puniju objavu koja će na racionalnoj osnovi dokazati važne hrišćamske dogme ili pokazati da su one posve neutemeljene.
MANIFESTACIJA – FENOMENI
Fenomeni vezani uz spiritizam mogu se podeliti na fizičke i psihičke. Fizički uključuju:
■ pojavu neobičnih kuckanja i drugih zvukova
■ telekineza – micanje, podizanje ili premeštanje objekata (stolova, stolica) bez dodirivanja ili s dodirivanjem koje je nedovoljno da objasni micanje
■ ‘aporti’ – pojava ili nestanak objekata, ponekad kroz zatvorena vrata
■ otisci napravljeni na parafinu ili sličnim supstancijama
■ svetleće pojave – zračenje svetla od medija ili iskri ili maglovitih formi (ekto – plazme)
■ levitacija objekata ili samog medija
■ materijalizacija ili pojava duha u vidljivom ljudskom obliku
■ duhovna fotografija u kojoj se obeležje ili oblici preminulih osoba pojavljuju duž ploče nalik na živo fotografirani subjekt.
Psihički fenomeni su oni koji izražavaju ideje ili sadrže poruke. Ovoj grupi pripadaju:
kuckanje po stolu kao odgovor na pitanje
automatsko pisanje, pisanje po ploči
govor u transu
vidovnjaštvo
opisi duhovnog sveta
komuniciranja s pokojnicima
ISTORIJA SPIRITIZMA
Verovanje u mogućnost komunikacije s dušama mrtvih je drevno, a praktikovalo se u Perziji, Grčkoj, Kaldeji, Kini i Egiptu. Zaista se čini da je spiritizam bio praktikovan, u jednom ili drugom obliku, od strane ljudi koje su dobrano delili prostor, vreme i kulturu. Međutim, moderna faza spiritizma datira od 1848. godine iz iskustava obitelji Fox u Hadesvilu, a kasnije u Ročesteru, država Njujork. Neobjašnjiva ‘kuckanja’ u kući, micanje nameštaja kao uz pomoć nevidljivih ruku i zvukovi koji su postali tako nezgodni da je i spavanje bilo nemoguće.
Uverene kako kucanje dolazi od duhova umrlih koji s njima žele stupiti u kontakt, dve Foxove kćeri, Katarina i Margaret, pronašle su kod tih signala i postavljale pitanja ‘duhu’ koji je odgovarao kuckanjima. Njih smatraju prvim ‘medijima’ modernih vremena. Slična uznemiravanja pojavila su se i u drugim delovima Sjedinjenih država, osobito u Stratfordu, Konektikatu, u kući dr. Felpsa, prezbiterijanskog sveštenika, gde su manifestacije (1850. -1851.) često bile nasilne, a odgovori duha blasfemični. Sestre Fox su 1851. u Bafalu posetila tri doktora, univerzitetska profesora u tom gradu. Kao rezultat njihovih istraživanja doktori su izjavili da su ‘kuckanja’ bila jednostavno ‘pucketanja’ članaka koljena. Ali ta tvrdnja nije umanjila niti popularni entuzijazam niti interes više ozbiljnijih osoba.
Predmet su preuzeli ljudi poput Horace Greeleva, Wm. Lloyd Garrisona, Roberta Harea, profesora hemije na Univerzitetu u Pensilvaniji, i John Worth Edmondsa, suca Vrhovnog suda države New York. Među spiritistima se istakao Andrevv Jackson Davis, čije delo Principi prirode (1847), koje je diktirao u transu, sadrži teoriju svemira koja nalikuje Svedenborgianovoj.
Pročitajte: Numerologija: Izračunaj brzo i lako BROJ ŽIVOTNE STAZE, saznaćeš mnogo o sebi
Spiritizam je, takođe, našao ozbiljne zagovornike među sveštenicima različitih denominacija, osobito univerzalista; snažno se obraćao mnogim ljudima koji su izgubili religiozno verovanje u budući život, a dobro je prihvaćen od onih koji su tada pokretali pitanje nove socijalne organizacije – pionira modernog socijalizma. Vera u spiritizam je toliko bila raširena da je 1854. godine Američkom Kongresu podneta peticija za imenovanje komisije za istraživanje ovog fenomena. Peticija sa nekih 13.000 potpisa stavljena je na sto, ali ništa nije preduzeto.
U Evropi je put spiritizmu bio pripravljen Svedenborgianovim pokretom i epidemijom micanja stola, koja se s kontinenta proširila u Englesku i preplavila sve slojeve društva. To je još bila pomodna zabava kada su 1852. dva medija, gđa Havden i gđa Roberts, došle iz Amerike u London i držale seanse koje su privlačile pažnju naučnika, ali i popularistički interes. Faradav je 1853. pokazao da su micanja stola bila usled voljnog mišićnog delovanja, a dr. Carpenter je dao isto objašnjenje. No, mnogo zamišljenije osobe, većinom među klerom, držale su se spiritističke interpretacije. To je također prihvatio socijalist Robert Owen, dok je profesor de Morgan, matematičar, u svom iskazu sa seanse s gđom Havden bio zadovoljan da je ‘neko ili neki duh čitao njegove misli’.
