Znam da ne volite odlaženja. Niti proparane korake u svojoj koži. Znam da odgrižen deo stvarnosti boli. Drhte neimanja svega onoga što voliš. Boli. Periodično zastajkujući. Ne prepušta nam glasa. I sve što činimo kao da ni ne možemo učiniti. Nije nam dato ovoga puta da bude naše. Ni tvoje. Ni moje. Ničije. Jer iako Mesec u Škorpioji tako jako voli pripadanja, gotovo kategorički i snažno, posesivno, do poslednjeg pedlja, ipak je ovo priča o učenjima slobode.
Sve što volimo mora biti pušteno. Mora pronaći svoj put. Mora dobiti oslobođenja. Jer ljubav je naša samo kad je dajemo, uzimanja nemaju ništa sa tim. Iako je teško. Možda i najteže od svega, tek kad smo sposobni pustiti , tada je zapravo najviše i imamo. Tada je možemo nazvati svojom.
Ovih dana, nakon 14 godina punih ljubavi morala sam doneti još jednu u nizu teških odluka: uspavati psa koji mi je nemerljivo pružio bezuslovnu ljubav. Uspavati nekoga ko je bio deo mene. S kim sam se zadnjih 6 meseci borila, kako smo oboje umele i znale. I čak kad se činilo da nema dalje, pronašli bi izlaz. Ovog puta ga nije bilo. Neću reći da je jedna od nas odustala, samo više nije imala snage. I bila sam spremna učiniti sve, igrati i njene karte, ali nije išlo.
Vreme je prosto došlo po svoje. I sva snaga ovog sveta nije bila moguća. Ali bilo je fer. Znala sam da nisam mogla igrati i njen život. Pustiti je da ode nisam smatrala izdajom. To je bilo u tom trenutku najbolje što sam joj mogla dati. Sve drugo, bilo bi patnja. Mogla sam je mučiti, zarad svoje sreće ili sebičnosti. Mogla sam je održavati nepokretnu na životu i čekati dan da ugine. Mogla sam ukrasti vreme u želji da budem još malo sa njom. Ali nisam. Ne bi bilo fer. Dale smo sve što smo mogle dati. I morala sam da je pustim. Iako je bolelo i znala sam da će uvek da boli, imala sam priliku koju mnogi nemaju: biti deo njenog života i biti uz nju na samom kraju. I mogu reći da smo uspele. U toj ljubavi. Potpunoj.
Tako je i s ljudima. Tako je sa svima koje volite. Treba ih pustiti kada je vreme. Treba im dozvoliti slobodu. Treba naučiti kako ne živeti za njih, jer verujte, njima to ne treba. Svako je rođen da živi za sebe. I kada razmišljate o tome kako vas je partner mogao napustiti kada ste za njega živeli i bili spremni dati sve, razmislite je li mu je to trebalo? Niko ne treba da živi ni za koga.
