Bila jednom jedna žena u srednjim šezdesetima koja je primetila da je ceo svoj život živela u istom gradiću. I premda je već nekoliko decenija zdušno sanjala o putovanjima i istraživanju sveta, nikada nije preduzela ni jedan korak da bi taj san sprovela u stvarnost.
Konačno, ona se probudila ujutro na dan svog 65-tog rođendana i odlučila da je sada vreme! Prodala je svu svoju imovinu, osim nekih bitnih potrepština, zapakovala sve u ranac i započela svoje putovanje u svet. Prvih nekoliko dana na putu bili su predivni i ispunjeni strahopoštovanjem – sa svakim korakom napred osećala se kao da konačno živi život koji je sanjala.
No, nekoliko kratkih nedelja kasnije, dani na putu su počeli da uzimaju svoj danak. Osećala se kao da je na pogrešnom mestu i nedostajale su joj poznate udobnosti starog života. Dok su je stopala i noge svakim korakom sve više boleli, njeno se raspoloženje takođe pogoršavalo.
Na kraju je stala, skinula ranac, bacila ga na zemlju i sela pokraj njega dok su suze počele da joj se slivaju niz obraze. Buljila je u beznadežno dug zavojit put koji ju je jednom vodio u čudesan novi svet, ali sada joj se činilo da će je samo dovesti do nelagode i nezadovoljstva. “Nemam ništa! Ništa mi nije ostalo u životu!” Vikala je glasno punim plućima.
Slučajno, poznati guru i životni savetnik iz obližnjeg sela se odmarao tiho pod borom blizu mesta gdje je žena sedela. Kad je počela da viče, čuo je svaku njenu reč i osetio da mu je dužnost da joj pomogne. Bez puno razmišljanja iskočio je iza bora, dohvatio njen ranac i potrčao u šumu koja se nalazila s obe strane puta. Zapanjena i u potpunoj nevjerici, žena je počela da plače još jače nego pre, sve dok joj nije nestalo daha.
“U tom je rancu sve što sam imala”, povikala je. “A sada je nestao! Sada je sve nestalo u mom životu! “
Nakon desetak minuta preko potrebnih suza, žena je postupno prikupila svoje emocije, ustala i opet počela polako da se teturati niz put. U međuvremenu je guru istrčao iz šume i potajno stavio ranac na sredinu puta nedaleko ispred žene.
Kada je žena suznim očima ugledala ranac, nije mogla da veruje u ono što vidi – sve što je mislila da je upravo izgubila ponovo se nalazilo ispred nje. Nije mogla da sakrije široki osmeh od uha do uha. “Oh, hvala nebesima!” Žena je uzviknula. “Ja sam tako zahvalna! Sada definitivno imam ono što je potrebno da bih nastavila dalje … “
ZAPAMTITE:
