Ljutnja predstavlja adaptabilnu emociju, međutim, neprimereno iskazivanje ljutnje može biti veoma destruktivno za partnerski odnos. Trenutni osećaj zadovoljstva koji donosi ispoljavanje ljutnje (čak i ono neprimereno), ubrzo se zamenjuje osećanjem krivice ili stida. Osobe koje su često ljute i neadekvatno ispoljavaju svoju ljutnju, imaju daleko manje osećaja zadovoljstva intimnim, socijalnim i profesionalnim odnosima.
Razlika između ljutnje, hostilnosti i agresije
Ljutnja je prirodna, negativna emocija. Služi zaštiti ličnosti, ali bi većina ljudi radije odabrala da ne oseća ljutnju.
Hostilnost je pervazivan stav koji predviđa da će drugi ljudi reagovati agresivno i time opravdava da se agresija vrši ka drugim ljudima. Ovo je odlika hronično ljutih osoba, koje svet tumače kao neprijateljsko mesto, ignorišući svoj doprinos situaciji u kojoj se nalaze. Tuđe postupke tumače kao namerne i nepravedne.
Agresija je bilo koje ponašanje koje je usmereno ka drugoj osobi, a kojim se čini šteta. Postoji širok spektar agresivnih ponašanja koja mogu obuhvatati guranje ali i takozvane pasivno- agresivne načine, kao što su manipulacija, sarkazam, kontrolisanje, vređanje.
Saveti za prevazilaženje ljutnje i sprečavanje besa u partnerskim odnosima
1. Preispitajte svoje misli
Kako je emocionalna reakcija na situaciju uslovljena načinom na koji tumačimo situaciju, preispitivanje misli koje imamo, može pomoći da uvidimo da li je procena situacije u kojoj se nalazimo realna ili ne. Kako to da uradite?
Preispitajte nerealna očekivanja od partnera – ukoliko u određenoj situaciji od partnera ne dobijate ono što je vaša potreba, napravite procenu da li su vaša očekivanja realna u datoj situaciji.
Preispitajte greške u određivanju sopstvene odgovornosti – kada smo ljuti, skloni smo izbegavanju sopstvene odgovornosti. U partnerskom odnosu komunikacija je uvek emocionalno obojena. Posmatranjem partnera kroz pitanje Šta je ova osoba još osim što je (ljuta, bezobrazna…), pokušajte da razdvojite šta je deo ljutnje koji ne prepoznajete u sebi već je vezujete za partnera.
Zbog ovoga se muškarci smrtno zaljubljuju u tebe! Za ovakvom ženom svi uzdišu!
Greške u tumačenju partnera (etiketiranje tokom ljutnje) – ponašanja partnera se tumače kao deo njegove ličnosti (on je takav tip osobe), pre nego posmatranje šire slike i identifikovanje konteksta, situacije koja je možda uticala na ponašanje partnera. Korisno je postaviti sebi pitanje Šta je moj udeo, moja odgovornost u ovoj situaciji.
Budite svesni svojih osećanja – tokom ljutnje, obično se izgubi kontakt sa osećanjima koja se nalaze ispod te ljutnje, sve dok ne dosegnu tačku ključanja i uđu u bes. Prepoznavanje sopstvenih osećanja, čak i malog stepena iziritiranosti nekom temom, trebalo bi da se odvija paralelno sa kontrolom ponašanja i ispoljavanja besa.
Emocionalno rezonovanje – kao što greške u mišljenju mogu izazvati negativne emocije, negativne emocije mogu voditi ka greškama u mišljenju. Emocionalno rezonovanje dešava se kada se emocije poistovete sa realnošću. Na primer: Situacija je beznadežna – zaključak koji se donosi samo zato što se osoba tako oseća.
Preuzeti odgovornost za sopstvena osećanja – zaboravite na rečenice Ti činiš da se ja osećam ljuto, tužno… Daleko je iskrenije reći: Ja činim samog sebe ljutim. Fokus na sebe, umesto na druge, omogućava povratak kontrole nad sopstvenim emocijama i ponašanjima. Optuživanje drugih za emocionalno stanje u kom se nalazite, jednako je predavanju kontrole drugima.
Ne pokušavajte da kontrolišete druge osobe – ljutnja je obično povezana sa pokušajima da se uspostavi kontrola nad drugom osobom, da se ponaša ili da govori na željeni način. Učite da ostavite odgovornost drugima za njihove postupke. Radije se fokusirajte na kontrolisanje sebe.
