Nismo dovoljno spremni za ono što život donosi.
A eto ga, kako ti u telo smešta bolest, zavlači je duboko u pazuh ili trbuh.
Kako ti priprema papire za razvod. I odluku Suda da ćeš dete da viđaš samo jednom nedeljno.
I poziv direktora koji ti saopštava da od ponedeljka ne radiš više.
I spakovao je gomilu pelena za tvoju majku i njenu “neposlušnu” bešiku.
I videćeš muža kako te vara.
I videćeš sebe kako vrištiš od bola.
I pozvaće te učiteljica da ti kaže da ti je dete postalo povučeno.
I izbaciće te iz tvoje kuće. Oteće ti je. Možda spaliti.
I možda odeš u rat. Ubiješ čoveka.
Ili u ludnicu. Jer ubio si iznutra sebe.
Život je nepredvidiv.
I niko te ne može unapred pripremiti za to.
Zato sada, dok je sve ok, dok misliš da je sve ok, prestani da se plašiš.
Prestani da misliš o bolesti koje nema u tvom telu, o prevari koja se nije dogodila, o pelenama za majku koja još uvek redovno mokri na šolji, o razvodu, o sebi u tom haosu.
Prestani da danas živiš nešto što bi moglo da se desi sutra.
Možda desi sutra.
Ubijaš sebe pre ceremonijom zaokružene smrti.
To sa strahom i brigama su sitna dnevna umiranja koja te slabe da ostaneš na nogama kada se zaista nešto krupno i gadno dogodi.
Život zaista ume biti pička,
Ali dok ne prokrvariš,
uživaj u njegovoj nevinosti.
