Mlade dame su od najmlađih dana podučavane kako treba da se ponašaju. Mesta susretanja su uglavnom bila tokom balova ili crkvenih ručkova. Ako bi gospodin želeo da odpleše sa mladom damom, morao bi da joj bude predhodno predstavljen. To nije automatski značilo da može da joj se nakon toga obrati u bilo kojoj drugoj situaciji.

Ako bi želeo pravo poznanstvo, morao je da to učini uz pomoć zajednčkih prijatelja koji bi ga preporučili dami. Nakon zvaničnog upoznavanja, gospodin je mogao da ponudi mladoj dami da je , recimo, otprati kući, šaljući joj poruku u kojoj je moli da bude njen pratioc.

reklame

Mlada dama odlučuje ko joj se najviše dopao i čiju će ponudu prihvatiti, i naravano pisanim putem, šalje svoj odgovor.

Viktorijanski sastanci su bili uvek na neki način nadgledani. Dama nikada nije izlazila sa džentlmenom van kuće u kasnim večernjim satima. Smatralo se nepristojnim čak i ako bi se muškarac zadržao do večernjih sati u poseti dami. Mogao je da joj se obrati i poseti samo sa njenom predhodnom dozvolom.

Jedna od najromantičnijih aspekta viktorijanskog udvaranja bila je pisana reč. Dame su obično imale svoj dnevnik, a uobičajna je bila i razmena romantičnih pisama.

I pored ovakvih strogih kodeksa, ono što je ipak bilo dozvoljeno u socijalnim kontaktima je bio flert. Flert se odigravao na veoma suptilan način i uz pomoć dodatnih elemenata poput lepeze, suncobrana, rukavica. Zavisno od njihovog položaja, džentlemi su primali neverbalne poruke zainteresovanosti ili nezainteresovanosti dame.

Recimo, ako dama sporo zamahuje lepezom znači da je zauzeta ili udata, dok je brzo zamahivanje značilo da je slobodna. Lepeza u desnoj ruci postavljena ispred lica je značila poziv da se dama sledi. Ako je želela da pošalje poruku ljubavi široko bi otvorila lepezu, a potražila bi poljubac otvaranjem i zatvaranjem lepeze. Lepeza prislonjena na desni obraz značila je “da”, a na levi “ne”.

Danas je udvaranje pilično drugačije, otvorenije i socijalno prihvatljivije. Svakako i danas postoje razlike u stavovima naročito među “puritanskim” kulturama poput one u Velikoj Britaniji ili Severnoj Americi, gde se flert doživljava sa negativnim predznakom.

Flert

Flertovanje je mnogo više no obična zabava. Najčešće ima za cilj približavanje partneru, ali se u današnje vreme koristi i u neke druge svrhe, recimo za pridobijanje bolje i brže usluge u restoranu, prodavnicama, boljeg položaja kod kolega i pretpostavljenih i sl. Naravno, u poslednjem slučaju ima prizvuk manipulativnog i najčešće naučenog ponašanja, što se za kontakt sa potencijalnim partnerom uglavnom ne može reći.Poslednja tvrdnja je inspirisana brojnim istraživanjima naučnika o ponašanju partnera tokom flertovanja, tokom kojih  je utvrđeno da postoji čitav niz pokreta koji su slični u svim kulturama (uz sličnost sa ponašanjem u životinjskom svetu), i izgleda imaju ishodište u duboku usađenim, filogenetski nasleđenim, nagonskim zapisima.

Kada nam se neka osoba svidi javljaju se određene pojave koje su van naše kontrole i samim tim nemoguće ih je upotrebiti u manipulativne svrhe. Recimo, zenice se široko otvore, a suzne žlezde počinju da luče dodatne količine suza, tako da sloj suza koji tom prilikom prekriva očne jabučice, daje očima poseban sjaj i izgled. Pogled se mnogo duže nego što je to uobičajeno zadržava na partneru. I još jedna veoma interesantna pojava. Kada zapazimo nekog ko nas privlači, dolazi do pojačanog dotoka krvi u usne te one postaju blago uvećane i rumenije. Smatra se da je ova činjenica bila inspiracija izumiteljima karmina, koji je napravljen pre više od 1000 godina, kako bi imitirali navedenu pojavu.Tokom flertovanja se može uočiti i povećan tonus mišića, grudni koš se širi, stomak uvlači, čak i bore ispod očiju postaju manje.

Govor tela

Rezultati istraživanja pokazuju da većina muškaraca smatra da je umetnost flertovanja u nalaženju i izboru pravih reči i fraza koje se upute partnerki. Sa druge strane, vrlo je dobro poznato da se naša komunikacija sa drugim osobama ostvaruje na dva nivoa. Ono što želimo da prenesemo drugima možemo iskazati rečima (verbalna komunikacija), i putem “govora tela”, odnosno držanjem, pokretima, mimikom, načinom na koji nešto iskažemo (neverbalna komunikacija). Utvrđeno je i da, dok komuniciramo, samo 7% informacija “šaljemo” verbalnim putem, odnosno sadržajem našeg govora. Ostalih 93% potiče od neverbalne komunikacije i to 55% od telesne ekspresije ili “govora tela” i 38% od stila na koji nešto kažemo. Nije isto ako kažemo “Drago mi je što smo se upoznali” sa osmehom na licu, namršteni ili bez bilo kakve mimike. Naš govor tela mnogo više kazuje o našim namerama i osećanjima, te je valjda i razumljivo što često pre poverujemo našim “osećajima” o nekoj osobi nego li onome što ona kaže…

nastavak na sledećoj strani

loading...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.