Žena, majka, kraljica
Ako si udata onda ti svetina kliče” Bravo, gospođo, ostvarila si svoju životnu misiju! ”, jer to je jedino društveno prihvatljivo za ženu. A budimo realni, muškarci se žene manje iz ljubavi, a više zbog toga što ga nisu izvadili na vreme pa ”moraju ” ili iz krajnje praktičnih razloga. Šta to znači? Krajnje je tužno to što će pre da ožene onu za koju procene da je manje inteligentna od njih pa neće da im zvoca kad ne žele da se odreknu momačkog života, izlazaka i svega što uz to ide od po svemu bolje, a za njihov pojam komplikovanije žene. Još kad dođu deca, pa dreka po kući, pa usrane pelene, pa sto čuda, on samo želi da što pre utekne jer se burma na prstu pretvorila u omču oko vrata.
No, vratimo se na ženu, majku, kraljicu. Kad si se, što bi prozaično rekli po današnjim časopisima, ostvarila u najbitnijoj životnoj ulozi ti si zacementirala svoju poziciju u društvu. Imaš muža, imaš dete ili decu i šta ćeš više? Zamisli da, pu, pu, daleko bilo, nisi mogla da rodiš pa da svi govore da si jalova, jer se, naravno, uvek podrazumeva da je problem do žene. Sad možeš do mile volje da fotkaš svog anđela i šeruješ albume pod nazivom ”Moj život, moje sve” jer, naravno, žene bez dece nemaju nit’ život niti razloga za isti. Šta će njoj i posao i stan i muž kad nema ono najbitnije, to biće koje će je vezivati za njenog muškarca do kraja života?