Zato su joj, ističe naš sagovornik, skloniji oni koji imaju strah od bliskosti. Ponekad je to zato što su imali neprijatna ljubavna iskustva ili su možda, iz ko zna kog razloga, razdvojeni od voljenog bića sa kojim su bili intimni, pa nisu u stanju da to prevaziđu.
Neke platonske ljubavi su samo uvod u stvarne veze. I to je onda test za njihovu vrednost. Jer, dešava se da se one pokažu kao čista zabluda, pa se onda raspuknu od silne iluzije koja je plamtela dok nije bilo fizičkog kontakta. Znači li to da je preterana idealizacija koren problema?
– Da, ona jeste i problem i prepreka bliskosti. Idealizacija je naša predstava i nema mnogo veze sa stvarnom osobom koju idealizujemo, a koja je sada okidač. Često čujemo kako se neki ljudi razumeju pogledom. Ne moraju ni reč da kažu, a sve znaju ili čim jedan započne rečenicu, drugi nastavi.
Sve su to znaci idealizacije partnera, pa kada stvarni život počne da se odvija, nastaju problemi. On više ne odgovara našoj iluziji, a mi se zbog toga ljutimo i želimo da ga promenimo kako bi bio bliži našim željama. Neko kaže da se partner promenio, da više nije onaj s početka veze, ali u stvari je on isti, samo se raspršila iluzija o njemu – objašnjava Cvetković.
Iako smatraju da preterana “upotreba” ove ljubavi nije dobra po mentalno zdravlje čoveka, mnogi psiholozi smatraju da je ona, u dobu u kojem ništa više nije tabu – privilegija retkih. Majkl Klark je čak priznao da zavidi klijentima dok mu pričaju o svojim tihim patnjama, objasnivši:
– Kada sednu na kauč i seansa započne, ja im u očima vidim onaj sjaj, namirišem cvetiće koji im “igraju” oko glave, čujem leptiriće kako se vrpolje. To je čarobno. Ne mora ništa više da im se dešava u životu da bi bili srećni. U vreme vladavine materijalnih stvari, samo retki imaju svoju platonsku luku.
novosti.rs
