Perfekcionističke sklonosti koje su sažete u ideji „Ja moram da uspem i ne smem da omanem, moram ovo da uradim bez greške…“ kao posledicu imaju izražen strah od neuspeha.
U kojoj meri ne vredi razmišljati na ovaj način najbolje se da opisati kroz problem koji je vrlo uobičajen kod ljudi koji zahtevaju od sebe savršenu performansu u seksualnoj sferi i koji kao posledicu toga imaju seksualne disfunkcije kao što su impotencija i frigidnost. Neuspeh u seksu može biti posledica niza faktora kao što su umor, bolest, zabrinutost zbog neke druge stvari, strah od trudnoće…Ukoliko osoba sebi nakon doživljenog neuspeha kaže „Morao sam imati više uspeha, strašno je kakav sam šonja ispao, verovatno ću stalno doživljavati neuspeh…toliko sam nesposoban da nema šanse da uspem“ uvodi sebe u strah od neuspeha koji ga u budućim odnosima parališe i vodi daljim neuspesima.
Dakle, ukoliko seksu prilazimo sa idejom da moramo demonstrirati savršenu performansu i da je zastrašujuće da omanemo, impotencija i frigidnost nam često ne ginu! Razmišljajući na ovaj način, naša pažnja u seksualnom odnosu usmerena je na strah od nesposobnosti a ne na seksualno uzbuđenje. Nije ni čudo da ne možemo da se uzbudimo sa svom pažnjom usmerenom na ideju „Da li ću uspeti ovog puta? Šta ako ne uspem? To bi bilo strašno!“ Ovakvo razmišljanje čini vas prestravljenim na samu pomisao o seksu i teško da će vas učiniti opuštenim, erotičnim i spremnim da se opustite i uživate.
Dakle, možete se pokazati impotentnim i neuspešnim u bilo kojoj sferi funkcionisanja dokle god od sebe zahtevate uspešnost. Usmereni na ideju da nešto morate raditi savršeno vi ste više orijentisani na sebe i sopstvenu neadekvatnost ukoliko nešto ne radite onako kako ste zacrtali nego na aktivnost koju radite ili problem koji rešavate. Dokle god vam je pažnja usmerena na vas same a ne na problem, nije ni čudno da doživljavate neuspeh!
Perfekcionizam predstavlja svojevrstan paradoks koji podrazumeva da što vi više zahtevate od sebe da stvari morate raditi savršeno uvodite sebe u stanje straha od neuspeha koji smanjuje vaše šanse za postizanje uspeha. Umesto toga, za vas je daleko bolje da prihvatite mogućnost da ćete pogrešiti i da greške nisu ništa zastrašujuće niti da su dokaz vaše vrednosti.
Dakle, jedini način da se iskobeljate iz ovog začaranog perfekcionističkog kruga jeste da stavite naglasak na ono što radite a ne na to da sve stvari morate uraditi savršeno dobro. Pored toga, važno je da težite ka zadovoljstvu i uživanju a ne ka postignuću.
Što se tiče onog perfekcionističkog zahteva koji se odnosi na nadmašivanje drugih u različitim aktivnostima, ni to vam se ne isplati mnogo. Ova vrsta „uzdizanja ega“ traje koliko i vaša uspešnost u onome što radite i zahteva od vas savršen učinak i apsolutnu superiornost nad drugima. S obzirom da ovako nešto nije moguće, osuđeni ste na klackalicu u kojoj se čas osećate superiorno (kada imate uspeha) ili inferiorno (kada ga nemate). Umesto da od sebe tražite da dostignete opšti maksimum, korisnije je da se trudite da dostignete svoj maksimum.
Ono što vam preostaje, jeste da prihvatite da su ljudi pogrešiva bića i da su greške svojstvene ljudskoj prirodi. Odustanite od ideje da budete super biće jer ćete na taj način sebe paralisati u realizaciji stvari do kojih vam je stalo.
Albert Elis, osnivač Racionalno Emocionalno Bihejvioralne terapije rekao je da ljudi pate od neizlečive sklonosti da prave greške. To je naprosto naša priroda i za nas je korisnije da je prihvatimo nego da zahtevamo od sebe da budemo izuzetak ljudske vrste.
Mia Popić / psiholoskikutak.com
