Kakva ponašanja ispoljavaju osobe sa sindromom Petra Pana?
Neodgovornost, nestalnost, egocentrično ponašanje, odlaganje obaveza i životnih zadataka, nezreli mehanizmi odbrane neke su od karakteristika. Korisno je najpre odbaciti druga, medicinski jasno definisana stanja koja mogu imati neke sličnosti.
Nedostatak interesovanja za profesionalno usavršavanje i lični razvoj. Nedostatak motivacije da se nađe posao, da se uloži trud kako bi se ostvarili finansijski i profesioalni ciljevi, ostavljanje prostora za beg od realnosti kroz previše česte promene poslova ili nepuno radno vreme.
Većina poslova ima elemente koji nisu interesantni, ne ispunjavaju osobu i ne omogućavaju željeni razvoj i napredak, ali isto tako većina ljudi ostaje na poslovima vođena odgovornošću prema životu, nalazeći načine na koje bi mogla da ispuni ono što posao ne pruža. Osim posla, reč je i o drugim načinima unapređenja ličnosti koji se izbegavaju. Procena potencijala je nerealna, kao i planovi za njihovo ispoljavanje, sve mnogo više liči na sanjarenje.
Neadekvatno reagovanje na stresne situacije. Odrastanje znači i razvoj drugačijih mehanizama odbrane ličnosti od onih koji su postojali u detinjstvu. U ponašanju se neadekvatni mehanizmi odbrane ispoljavaju kroz odbijanje da se sa problemom suoči, da se razreši, da se uvidi deo sopstvene odgovornosti i u nastanku i u rešenju problema.
Ne propustite: Dok on osvaja tebe, zapravo ćeš ti osvojiti njega: Ovo je najbolji način da započneš vezu
Ovaj obrazac se ponavlja kroz impulsivne reakcije, vikanje, projektovanje odgovornosti u druge, negiranje ili umanjivanje odgovornosti.
Teškoće sa vezivanjem. Celoživotne teškoće u vezivanju sa partnerima mogu imati različite uzroke. Jedan od njih je i želja da se vezivanje izbegne, koja se ponašajno ispoljava kroz česte promene partnera i mnoštvo kratkotrajnih veza. Česte promene partnera ipak nisu nužna karakteristika. Ukoliko dobija bezuslovnu ljubav, jednaku roditeljskoj, osoba može ostati sa jednim partnerom. Takva veza sama po sebi ne znači rast i razvoj, naprotiv, sputavajuća je za oba partnera.
Zavisnost od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci može biti deo obrasca bega od realnosti, kako sama zavisnost po sebi predstavlja izbegavanje odgovornosti i nedostatak samodiscipline. Ovo je možda dobar primer kako osoba, bežeći od odrastanja, može ući u bolest i njene mnogobrojne razorne posledice.
Nepouzdanost kao konstantni obrazac ponašanja, obećanja se ne ispunjavaju, postoji mnoštvo opravdanja zašto nešto nije učinjeno. Takođe, odgovornost se uprkos predočenim dokazima uporno negira.
Ne propustite: Evo šta se desi kada se psihopata zaljubi u vas!
Da li je moguće napustiti ulogu Petra Pana?
Iako je bliskim osobama, posebno roditeljima, jako teško da to učine, traženje odgovornosti i postojanje očekivanja zapravo znači verovanje u nečije potencijale, a ne oduzimanje pomoći i podrške. Pomoć i podrška treba da postoje u reciprocitetu, kada osoba uzvraća delima.
Postepeno uvođenje koncepta života odrasle osobe, dužnosti i odgovornosti, traženje posla, pravljenje plana sa jasnim vremenskim okvirom, predočavanje posledica neispunjenih zadataka mogu biti od značajne pomoći.
Uklanjanje distrakcija, socijalnih mreža, igrica, kontrolisanje drugih problematika ako postoje (problematično pijenje ili zloupotreba psihoaktivnih supstanci), omogućava fokusiranje na potrebne i poželjne aktivnosti.
Psihoterapija, posebno terapija parova ili porodična terapija su preporučene i mogu biti od velike pomoći. Motivacija da se načini promena i uvid da su ponašanja nekorisna, nužan su deo psihoterapiskog procesa.
