Ljakse ne treba mešati sa izrazom “seljak”. Seljak je pošteno zanimanje ljudi koji se bave zemljoradnjom. Ljakse jedino kopa i obrađuje sopstveni kompleks. Evo kako da ga prepoznate.
Kulturna obeležja Beograda su jasno označena na svakoj turističkoj mapi, ona nekulturna ostaju zapisana u kolektivnoj svesti grada.
Jezik ulice smrdi na tursku kafu i vlažan prljavi asfalt posle kiše. U njemu postoji posebno mesto za dva modna izraza, mada u ovom slučaju možemo reći i izreza – siledžijku i kurtonku.
Nimalo lepo ne zvuče, a još gore izgledaju.
Ne budi seljanka u helankama: Da li se i ti ovako oblačiš?
Siledžijka
U pitanju su dva sigurna signala će taj fini Mićko sa kojim se smuvala vaša sestra da je napumpa, propije se, ostavi i nju i bebu i tri neplaćena računa za Infostan i zauvek zbriše.
Siledžijka je, dakle, uska majica na bretele, najčešće bela, mada može da bude i crna ili maskirna. Ističe dva omiljena atributa Homo Balkanikusa, znojav pazuh i mlitav biceps.
Osim ako neko nije fizički radnik prihvatljiva je jedino u posebnim prilikama, kao što je lagana šetnja do kontejnera. Dress code – nikad.
Kurtonka
Sestra iz propalog braka Siledžijke i normalne majice. Uska, gnusna tvorevina napravljena da ocrtava pločice, a zapravo iscrtava psihološki profil osobe koja je nosi.
Toliko je pripijena uz telo da je zbog toga dobila ime kurtonka. Zbog toga, a i zbog karakterne osobine osobe koja ima potrebu tako da se diže, pardon, uzdiže.
