“Želim da pomognem drugome”
Iako možda mislite da naši unutrašnji osećaji postoje samo da bismo izbegli potencijalnu opasnost, činjenica je da su ljudi razvili sposobnost da osete kada je bliskim i dragim ljudima potrebna pomoć. “Saosećanje je jedan od najosnovnijih ljudskih instikata, i zbog toga je evolucija posvetila toliko pažnje onim delovima mozga koji omogućavaju da osećamo empatiju,” napominje Lehrer.
Budući da nam je evolucija omogućila brzo “tumačenje” tuđih lica i osećanja, ne moramo uvek čekati da ona budu izgovorena. Saosećajni instinkt navodi nas da promenimo temu, kada razgovor o venčanju čini sveže razvedenog kolegu neraspoloženim ili nas navodi da započnemo razgovor sa nervoznim saputnikom prilikom sletanja aviona.
Na kraju, sposobnost da “čitamo” druge nije korisna samo onima kojima pomažemo. Jedna skorašnja studija dokazala je da darežljivost čini da centri zadovoljstva u mozgu “sijaju” kao Las Vegas. Kada je učesnicima dato 128 dolara, uz izbor da taj novac zadrže ili da ga doniraju u dobrotvorne svrhe, centri za nagradu onih koji su rešili da doniraju novac su “podivljali”.
Mnogobrojna istraživanja potvrdila su postojanje fenomena poznatog kao “pomoć koja popravlja raspoloženje” koji kod osoba koje pomažu drugima izaziva dobro raspoloženje, jačanje imuniteta i preplavljenost pozitivnim emocijama. To je još jedan razlog da pratite svoje instinkte saosećanja i darežljivosti, jer su oni dobra investicija i za vaše zdravlje i sreću.
“Znam kako da ovo uradim”
Sportski komentator može biti nemilosrdan kada, inače talentovani, košarkaš promaši šut sa linije slobodnih bacanja – mnogi od nas mogu se poistovetiti sa panikom ovog igrača. Možete biti jako predani svojim treninzima joge, ali vas neka poza može uporno mučiti. Ili ste možda odličan vožač koji naprasno zaboravi kako da “izvede” paralelno parkiranje kad god je tašta u kolima sa vama. Možda ste odličan kuvar koji upropasti svoje omiljeno jelo svaki put kada ga sprema za goste. U ovakvim situacijama, instinkt koji se razvio iskustvom, ugušen je zbog previše nepotrebnih briga i razmišljanja.
“Gušenje kod sportista je savršen primer haosa koji može nastati usled previše razmišljanja,” ističe Lehrer. “Takvi misaoni procesi sukobljavaju se sa uvežbanim pokretima mišića.”
On navodi da je jedno istraživanje čikaškog univerziteta dokazalo da golferi amateri imaju više uspeha kada pažljivo razmisle o svojim potezima, dok takvo izvođenje kod iskusnih golfera loše utiče na njih učinak.
Ispostavilo se da racionalno razmišljanje pomaže početnicima, zato što oni još uvek razvijaju mišićno pamćenje i tehniku. Međutim, koji igrača koji su već integrisali te informacije, instikti preuzimaju vođstvo – i urade mnogo bolji posao. Sve što “radi” u korist logičkog razmišljanja ometa njihovo izvođenje.
“Jednom kada ste razvili stručnost u određenoj oblasti – kada ste napravili potrebne greške – važno je da verujete svojim emocijama kada donosite odluke u toj oblasti,” insistira Lerer. Ako znate da možete, verujte svom stomaku, ne glavi.
Sledeći put kada ste u iskušenju da previše analizirate ili razmišljate o nečemu što znate da uradite, pokušajte da skrenete svoju pažnju – izgovarajte azbuku unazad kada vam joga trener zada zastrašujući stav na šakama, ili pevajte omiljenu pesmu u sebi na liniji za slobodna bacanja. Pažljivo usmeravanje vaše svesti na nešto drugo, a ne na zadatak koji bi trebalo obaviti, omogućava vašem instiktu da bez smetnji radi svoj posao.
“Ovo je prava stvar!”
Kada vaša intuicija govori da ste pronašli nešto ili nekoga ko vam u potpunosti odgovara, izbor je neverovatno lak. “Osećate se zdravo, dobro, nemate osećaj kao da ste primorani na nešto i nema unutrašnjih ni spoljnih sukoba,” kaže Orloff.
Lehrer se slaže da, kada ste prisiljeni da donesete veliku odluku sa potencijalno trajnim posledicama, kao što je odabir životnog partnera, za vas je najbolje da “odlučite stomakom”. Zasnovano na velikom delu njegovog istraživanja kognitivnih mehanizama za donošenje odluke, on preporučuje das a potrudite da “što manje razmišljate o odlukama koje su vam jako bitne”.
Nekoliko studija podržava mudrost emocionalnog donošenja odluka u velikom broju slučajeva. U jednom istražvanju, istraživači su pratili kupce u IKEI, posmatrajući njihovo ponašanje prilikom kupovine. Kasnije su intervujima utrvdili da su oni koji su proveli manje vremena doneseći odluke o kupovini, kasnije bili zadovoljniji svojim izborom. Biranje kauča i biranje supruga su dve različite odluke, ali obe mogu dovesti do agonije i prevelikog razmišljanja koji često rezultiraju donošenjem pogrešnih odluka i izbora. S druge strane, korišćenjem svog intuitivnog mozga u ovim situacijam skoro uvek ćete doći do trajnog ispunjenja.
Pročitajte: SLUŠAJ SVOJE SNOVE: Oni otkrivaju probleme i put kojim treba da ideš
* * *
Od svih razloga zbog kojih treba slušati osećaje “iz stomaka” prilikom donošenja važnih odluka, ovaj je možda najbolji: vodi do odluka koje su u potpunosti zadovoljavajuće – odluka koje mogu da poboljšaju kvalitet vašeg života.
care2.com / savrsena.com
