Ponekad se osvrnem na primedbe nekolicine mojih poznanika ili rodbine o tome da je već trebalo da rodim decu ili bar da nađem partnera sa kojim ću ih sutra imati.
Ponekad pomislim da su u pravu, da sam negde “zakasnila” (!?), da sam nešto propustila, da je ljuljanje dece, trčanje po dečjim lekarima (jer se deca, gospode Bože, razbole svaku drugu nedelju), “robovanje” njihovim hirovima zaista poenta života. Ali, onda se setim priče svoje drugarice, možda bi se moglo reći i prijateljice i zahvalim Bogu što sam tu gde jesam – sama sa 27 godina, ali srećna i slobodna da živim kako želim.
Moja drugarica je fina devojka, sada već žena, uprkos što njene godine (27) ne odgovaraju toj definiciji. U braku je već sedam godina i ima dva dečaka. Nikada nije radila, ne radi ni sada, niti planira da radi, bar ne uskoro. Verovatno će roditi treće dete u nekim godinama koje slede. Udala se sa nepunih 20 godina, kada je već bila u četvrtom mesecu (planirane) trudnoće.
Poštujem njen izbor i onih koje su se opredelile za isto – da rode u ranim 20-im. Ali, ne vidim zašto one ne poštuju izbor nas koje smo rešile da na osnivanje porodice pričekamo još malo. Na nas koje smo rešile da su ljubav i partnerstvo “alfa i omega” života, a ne deca kao produkti istog.
Kao što već rekoh – poštujem, ali ne mislim da su učinile pravu stvar. Ne mislim da je dobro tek tako “baciti” te godine svog života, odreći se mladosti i uhvatiti se u koštac sa obavezama, a da samo što si stao na svoje noge. Zapravo, mislim, da će im baš to vazda nedostajati, da će želeti da su probale ovo i ono, da su skrenule levo, kada je trebalo desno, da će se pitati kako izgledaju neprospavane noći i pijane ljubavi, daleki svetovi, prvo unapređenje, burek u 7 ujutru odmah posle neke kafane, ili “bežanje” sa predavanja, apsolventska ekskurzija, “beskrajna” dokolica u beogradskim kafeima, letovanje sa drugaricama, ili možda kako je dobro kada pola plate daš na neki “gušt” – na cipele koje si dugo, dugo želela….
Velika mana celokupnog world wide web-a je sto je bas svakome, bukvalno svakome dozvoljeno da pise I objavljuje “tekstove”. Vecu gomilu gluposti na jednom mestu, tj.na tri strane, nisam skoro videla. Kao maloletna majka (svojom voljom, planirano) ne mogu da ne odreagujem. Da, rodila sam decu kada sam imala 17 I 18 godina. Napustila sam skolu, koju kasnije nisam mogla da nastavim zbog obimne prakse, pa sam krenula ponovo, drugu skolu od prve god. Nakon toga, upisala sam I Visu skolu….nekako se uz dve bebe ne zadrzah tu, pa dodah jos dve god, da ipak stoji ono dipl..neka, trebace. I da, bude mi zao ovih neudatih nekad.. nekako se nisu makle od tog bureka ujutru posle dejta (kad je vec dejt mogle su bar spagete , al’ ajd). Ja eto planiram.I neke postdiplomske studije, provodim vreme sa decom, imam I vreme za sebe. Novac trosimo kad kome I sts treba. Stigne to da bude I kolekcija cipela I kolekcija knjiga. I.da, bude mi zao ovih od 27, neudatih.. nekako se tese da ce im te cipele za koje daju pola plate nesto nadoknaditi ili time sebi dokazuju nesto. Tese se da su ovakve, kao ja, nepismene, zarozane I tuzne. Tese se da su deca opterecenje.. Tese se I burekom posle dejta.. castim jogurt da pomognem u toj nesreci.