Mit da prosečan čovek koristi samo 10% svog mozga, dok genijalni umovi koriste tek koji procenat više, nastao je još davno, u doba kada nije bilo interneta, pa samim tim nije uopšte bilo jednostavno proveriti informacije koje su do nas stizale.
Na taj način je kao istina smatrano svako uvreženo, tj. često ponavljano ubeđenje i bilo je moguće mnoge šta podmetnuti kao činjenicu, jer nije bilo mogućnosti da se iznesena tvrdnja proveri. Danas stvari stoje drugačije, vesti o događajima sa najudaljenijih delova sveta stižu maltene iste sekunde, a ljudima su dostupni skoro svi izvori informacija – od potpuno laičkih, do naučnih. Ukoliko do zablude i dođe, za nju je danas kriva samo naša lenjost i navika da ono što vidimo i čujemo na vestima, ili društvenim mrežama prosto progutamo kao istinu. Ukoliko smo prevareni i izmanipulisani, danas smo sami krivi za to…
Pre samo par vekova, kada je i mit o tome da ljudi koriste samo 10% potencijala svog mozga nastao, mogućnost takve provere informacija nije postojala, pa su se među obmanutima našli i neki veliki umovi, poput Alberta Ajnštajna.
Zbog ove široko rasprostranjene dezinformacije, Ajnštajn je verovao da se inteligencija može povećati ukoliko bi se pronašao način da se iskoriste neiskorišćeni potencijali ljudskog mozga. Verovao je da se to možda može postići fizičkim uticajem na neiskorišćena područja mozga i njihovim aktiviranjem, namernim uticanjem na promene u sivoj masi mozga. Međutim, ovo verovanje nema nikakav osnov u nauci.
Poreklo mita da ljudi koriste samo 10% mozga
1890. godine dva psihologa sa Harvarda – William James i Boris Sidis vršili su testove na mladim genijalcima. Tom prilikom su istakli da prosečni ljudi koriste samo delić svojih mentalnih kapaciteta i potencijala – što je delovalo kao sasvim verovatna trvrdnja.
1936. godine američki pisac Lowell Thomas dodatno je produbio ovu ideju dodajući celoj toj priči konkretan procenat. On je u uvodu knjige “Kako steći prijatelje i uticati na ljude” autora Dale Carnegie napisao sledeće: “Profesor William James sa Harvarda govorio je da prosečan čovek razvije samo 10% od svog celokupnog mentalnog potelcijala”… I mit je rođen!
Nakon toga, mnogi pisci self-help literature i popularne psihologije koristili su ovu informaciju kao osnovu za svoje zaključke, metode i preporuke.
1970. godine psiholog i edukator Georgi Lozanov dao je predlog nove metode učenja – sugestopedije, verujući u mit da mi koristimo samo delić svojih mentalnih sposobnosti. Širenju ovog mita doprineo je i neurohirurg Wilder Penfield – prvi upravnik Neurološkog instituta u Montrealu pri Univerzitetu McGill.
Mit o 10% mozga proizišao je iz pogrešne interpretacije neuroloških istraživanja sprovedenih na prelazu iz 19. u 20. vek. Funkcije mnogih regija mozga, a naročito cerebralnog korteksa, toliko su kompleksne, a efekti oštećenja mozga toliko suptilni, da je sve to i same naučnike navelo da mistifikuju mozak i njegove funkcije koje su ih začuđivale. Neuronauka 1930. godine otkrila je brojne ćelije u mozgu koje naizgled nisu imale skoro nikakvu ili sasvim minornu funkciju.
Nepotpuno razumevanje funkcije neurona u mnogome je doprinelo širenju mita, a njegovom učvršćivanju je pomoglo i parafraziranje i vađenje iz konteksta izjave neurologa da u jednom trenutku čovek koristi samo mali procenat mozga.
Činjenica da do kraja dana, čovek verovatno iskoristi 100% svog mozga, ostala je nekako skrajnuta – iako je pomenuta u istom članku John Henley-ja, neurologa klinike Mayo, u kojem se pominje i gornja tvrdnja da u svakom datom momentu koristimo samo mali procenat mozga, tj. da ljudi nikad ne koriste 100% svojih moždanih kapaciteta i funkcija ODJEDNOM!
Zahvaljujući tome što ovaj mit počiva na polu-istini, uspeo je i da opstane toliko vekova. Mozak i njegove funkcije i dan danas predstavljaju zanimljivo i intrigantno područje istraživanja, naročito kada je reč o odnosu svesnog i podsvesnog i zajedničkog delovanja različitih regija mozga u formiranju svesnih iskustava. Sigurno je da svako živo biće poseduje neostvarene potencijale, samo što su stvari mnogo kompleksnije od ovog popularnog verovanja, koje naprosto nije istina. Do dana današnjeg naučnici nisu nabasali na nešto makar nalik dokazu lokalizacije svesti na samo jedno područje mozga, ili ograničen procenat “iskorišćene” moždane mase.
Evo šta zaista kažu rezultati naučnih istraživanja:
Sasvim suprotno tome, naučna istraživanja pokazuju da su sve regije mozga aktivne i da ne postoji područje mozga koje poput uspavane lepotice čeka “buđenje”, već svako ima svoju funkciju, iako nisu sve regije mozga u svakom momentu podjednako aktivne.
Kada bi mit o korišćenju sam 10% mozga bio istinit, oštećenja na drugim delovima mozga jednostavno ne bi uticala na nas, a oporavak nakon povreda određenih područja mozga najverovatnije ne bi bio moguć.
Evolucija bi već uredila da nepotrebni delovi mozga nestanu, s obzirom da na zdravo funkcionisanje mozga odlaazi čak 20% celokupne energije i kiseonika potrebnog za život. Evolucija jednostavno ne bi dozvolila nepotrebno rasipanje dragocene životne energije na nešto što ne radi.
Posmatranje mozga termografima i magnetnom rezonancom omogućava nam da danas pratimo aktivnost mozga u realnom vremenu – dok rešavamo probleme, gledamo zanimljive sadržaje, odmaramo i slično. Ovo nedvosmisleno pokazuje kako čak i tokom najdubljeg sna svi delovi mozga zadržavaju određen nivo aktivnosti. Aktivnost ne postoji samo u oštećenim regijama, s obzirom da neuroni nemaju sposobnost obnavljanja.
Decenije su provedene u mapiranju mozga i određivanju koje regije mozga su zadužene za procesiranje kojih informacija i kod zdravih osoba nije pronađeno nijedno područje mozga koje bi bilo bez ikakve funkcije.
Mit u popularnoj kulturi
Rasprostiranju ovog mita među običnim ljudima najviše je doprinela popularna literatura i filmovi. Najbolji primer predstavlja trenutno aktuelni fim Lucy iz 2014. godine u kojem mlada devojka, pod dejstvom ogromne količine droge, nesrećnim slučajem otvara zaključane regije mozga i dobija božanske moći.
Referenca na ovaj mit postoji i u SF seriji “Star Trek: Deep Space Nine”, u epizodi “The Passenger”, gde doktor Bashir tvrdi da “humanoidi koriste samo mali procenat mozga”.
Mit je zvanično razbijen 27. Oktobra 2010. godine u jednoj od epizoda Myth Busters-a. Skenirali su mozak magnetnom rezonancom tokom pokušaja rešavanja komplikovanih mentalnih zadataka i došli su do brojke od 35% – koliko je korišćeno tokom testa.
Ovim mitom najviše se u današnje vreme služe nju ejdž mistici i gurui, uveravajući ljude da otključavanjem neaktivnih područja mozga mogu steći natprirodne moći – vidovitost, mogućnost putovanja kroz prostor i vreme, uticanje mentalnim moćima na materijalno, pa čak izlečiti bolesti i dostići besmrtnost. Kao najčešći metod aktiviranja neisskorišćenih delova mozga, savetuje se meditacija. Nauka nikad nije potvrdila postojanje takvih mogućnosti.
izvor: wikipedia / prevod: Besnopile.rs
