Ovakvo ponašanje je posledica generalne anksioznosti i potrebe za pripadanjem. Tada počinje da se stvara i potreba za time da budu i sami potrebni drugima. Oni žele da druga osoba bez njih ne može.
Ako su teskoba i nemir prisutni još od detinjstva, takva osoba neće moći da razvije zdravu privrženost u odnosu s drugima. Jedna od teorija je da će dete, koje zna kako je osećati se napušteno, pronaći različite načine da pobedi taj osećaj kroz manipulaciju drugima, kontrolu, ljubomoru i slično.
Ako dete otkrije da je potpuno zatvaranje i povlačenje u sebe, zadržavanje osećaja za sebe i emotivna izolacija najbolji način za prolazak kroz život, nastaviće da živi na takav način i biće zaista teška osoba za partnerski odnos. Ako dete otkrije da je manipulacija jedini način za sicanje prijatelja, nastaviće manipulisati ljudima. Način na koji osoba po prvi put reaguje na određene situacije uveliko određuje način na koji će reagovati na iste situacije kasnije u životu.
Iako anksiozne osobe obično ostvaraju trajnije odnose s drugima i gotovo uvek su verne, ti odnosi retko kada traju čitav život, jer je pitanje vremena kada će njihovom partneru dosaditi njihovo kontrolišuće ponašanje.
Ova izreka zapravo govori da ljubav ne možemo uzeti, posedovati niti naterati nekoga da nas voli. Lepota ljubavi je upravo u njenoj slobodi.
Što više pokušavate nekoga da zadržite, to je veća verovatnoća da tu osobu nećete zadržati. Tada se ne fokusirate na njihovu sreću, već na sebe. Postajete sebični, a ljubav je sve samo ne sebičnost.
Ako osobi koju volite ni na koji način ne ograničite slobodu i ona ipak odabere da bude sa vama ili vas napusti, to je isključivo njen izbor.
Jedini način da budete sigurni u to da ta osoba želi da bude deo vašeg života je da joj date mogućnost izbora.
Dakle, ovo opšteprihvaćeno pravilo nije nekakav test ljubavi i sudbinske povezanosti, već ispit emocionalne zrelosti osobe koja svome partneru omogućava slobodu.
centarzdravlja.hr / besnopile.rs
