Depresivni ljudi upotrebljavaju znatno više zamenica u prvom licu jednine, poput – meni, sebi, ja, a znatno manje drugo i treće lice. To pokazuje da su više usmereni na sebe, a manje na druge
Depresija menja baš sve, od interakcije s ljudima do izražavanja kroz govor i pismo. Naučnici su dugo pokušavali da odrede vezu između depresije i jezika, a tehnologija im je pomogla u tome.
U novoj studiji objavljenoj u Clinical Psychological Science otkrili su kako po rečima koje izgovaraju prepoznati ima li neko ovu raširenu psihičku bolest.
Danas se jezičke analize rade pomoću računara i omogućuju obradu velike količine podataka u nekoliko minuta. To može pomoći u otkrivanju jezičnih obeležja koja ljudskom oku mogu promaknuti – na primer, računar izračunava procenat učestalosti određenih reči, klasifikuje ih, proučava lingvističku raznolikost, prosečnu dužinu rečenica, gramatičke obrasce itd.
Do sada su lini eseji i dnevnički zapisi depresivnih ljudi bili korisni, kao što su zapisi muzičara Kurta Kobejna koji je na kraju sebi oduzeo život.
Ljudi koji pate od depresije preterano koriste reči kojima izražavaju negativne emocije, posebno one poput prideva i priloga – usamljen, tužan, jadan.
Osim toga, upotrebljavaju znatno više ličnih zamenica u prvom licu jednine, poput – meni, sebi, ja. Znatno manje koriste zamjenice za drugo i treće lice, prenosi portal iflscience.com.
Ovaj obrazac sugeriše da su depresivni ljudi više usmereni na sebe, a manje na povezanost s drugima. Istraživači su kazali da su zamenice zapravo pouzdaniji pokazatelj depresije od negativnih emocija. Poznato je da su zatvorenost u ličnim problemima i socijalna izolacija zajedničke crte depresije.
Ipak, nejasno je utiče li depresija na to da se ljudi okrenu sebi ili ih to što se usresređuju na sebe – odvodi u depresiju.
Istraživači su obratili pažnju i na stil jezika, na način kako se ljudi izražavaju. Proučili su tekstove sa 64 različita internetska foruma na kojima su teme bile vezane za mentalno zdravlje. Obradili su podatke više od 6400 članova.
Izdvojili su tzv. apsolutističke reči čija količina je povećana za otprilike 50 posto kod ljudi koji pate od teskobe ili depresije, a čak 80 posto kod ljudi koji razmišljaju o suicidu. To su reči poput – uvek, ništa, u potpunosti.
Apsolutističke reči bile su zastupljene koliko i zamenice kod teskobnih i depresivnih ljudi dok su reči kojima se iskazuju negativne emocije bile paradoksalno manje zastupljene među ljudima sklonih suicidu, nego među ostalima.
Istraživanje je obuhvatilo i forume na kojima su ljudi koji se oporavljaju od depresije i teskobe i pišu pozitivne i poticajne postove. U njima je bilo 70 posto više reči koje izražavaju pozitivne emocije.
