Nikada nije pravo vreme za raskid, odnosno pravo je vreme upravo sada, kada smo doneli odluku. Ima više načina da se prekine odnos. Može se ići s pričom da nam je stalo, ali … Možemo reći da više nismo zaljubljeni ili da odnos ne zadovoljava više naše potrebe. Važno je da smo iskreni, da to obavimo licem u lice i ako je ikako moguće dogovorno. Pokazalo se da posle prekida najmanje pati osoba koja je ostavila partnera, a najviše osoba koja je ostavljena. Nekako između s teškoćama nalaze se parovi koji su imali dogovorni prekid. Zato se preporučuje dogovoriti se oko prekida iskrenim razgovorom oko toga zašto ne ide, šta se očekuje i koje su emocije u pozadini. Ako dopustimo partneru da postigne zajednički prekid, dajemo mu priliku da lakše isceli rane jer se neće osećati odbačeno i ostavljeno, a kad prebolimo prekid veze biće nam drago da imamo u sećanju da smo se rastali kao ljudi.
Na kraju ostajemo sami, bez partnera. Ljudi često tada pobegnu u društvo, ne mogu da budu sami, traže utehu na razne načine. Svako tuguje na svoj jedinstven način i nema dobre i loše metode. Važno je samo da ostanemo svesni da je tugovanje proces koji ima svoje faze i koji uglavnom traje. Da sebi damo vremena i prostora da prežalimo izgubljene godine, ljubav, prijateljstvo i sve drugo što nas veže s partnerom. Dobro je posvetiti se sebi nakon raskida i poređati sebi životne prioritete.
Nakon gubitka nam je sve zbrčkano i nismo baš funkcionalni neko vreme. To sebi treba da tolerišemo, a ne da se teramo kao da smo u najboljoj formi. Možda ćemo tugovati jako dugo, ali svakako će tome jednom doći kraj. Svako životno iskustvo nosi nam nešto novo i uči nas puno o nama samima i o svetu. Zato je dobro nakon raskida osvestiti naučene lekcije i prihvatiti ih sa zahvalnošću kako ne bismo morali ponovo kroz njih da prolazimo. Važno je na kraju pustiti prošlu vezu u prošlost i zatvoriti krug emocionalno, kognitivno, ali i ponašajno.
