Dakle, važno je znati šta nam odnos daje (ono pozitivno u vezi što je čini vrednom truda) i šta gubimo (loše strane odnosa poput podnošenja tuđih loših navika i slično). Važno je da shvatimo šta očekujemo od odnosa, koja je razmera dobitaka i gubitaka i smatramo li da možemo da nađemo bolje od ovoga što sada imamo. Takođe, važna je i percepcija jednakosti u odnosu. Tako, ako imamo doživljaj da mi mnogo ulažemo, a partner vrlo malo, opet ćemo biti nezadovoljni odnosom. Ipak, kako poveznica nezadovoljstvo jednako prekid ne bi bila tako jednostavna, jer u ljubavi i odnosima ništa nije jednostavno, uticaj na odluku o prekidu ima i trud uložen u odnos.
Ulaganje u vezu jedan je od faktora koji utiče na odanost odnosu i partneru. Na odanost još utiče i zadovoljstvo vezom i percepcija kvaliteta alternativne veze. Tako, uz veliko nezadovoljstvo i ideju da možemo da nađemo nešto bolje i dalje nam može biti teško izaći iz odnosa jer smo u njega mnogo uložili. Time dolazimo do začaranog kruga: već smo puno uložili pa ćemo se potruditi još malo i dati još jednu priliku da se stvari poboljšaju, pa onda još malo i tako u nedogled.
Prekinuti ljubavni odnos je teško jer se radi o intenzivnom odnosu, jakim emocijama i puno zajedničkih trenutaka i iskustava. Zato je važno u ovakvim slučajevima pokušati biti što iskreniji prema sebi i biti realan. Ako partner pokazuje volju za promenom i uočava da imamo teškoća te želi da radi na njima, potencijal je velik. Ako ne, tada je na nama da se zbrojimo, vidimo šta želimo od odnosa i pobrinemo se sami za sebe. Ali kako? Mnogi ljudi čekaju i čekaju pravo vreme za prekid veze.