Iako ne postoji univerzalni način za razlikovanje jeftinih parfema od originalne i skuplje varijante, postoje neke smernice koje bi vam mogle pomoći u identifikovanju lažnjaka.
Mirise prepoznajemo i pamtimo po sećanjima koji nas za njih vezuju, a to je i jedan od razloga što kopije teško razlikujemo od originala.
Ipak, postoje smernice koje nam mogu pomoći. Prva je svakako slatkasta aroma. Ona je dominantna kod kopija, jer su sastojci koji proizvode taj efekat jeftiniji.
Kopije su uglavnom namenjene mlađim kupcima, koji preferiraju “slađe” mirise i po pravilu imaju manje novca i slabije izoštreno čulo mirisa.
Još jedna smernica je (ne)postojanje različitih nivoa mirisa. Skuplji parfemi traju duže i imaju tu sposobnost da kroz nekoliko sati nošenja menjaju tri ili četiri mirisne note, dok čak i najbolje kopije u sebi sadrže maksimalno dve note. Ukoliko imate veoma izoštreno čulo mirisa, prilikom njiškanja nekog skupog parfema jasno možete da osetite te mirisne “slojeve” (kao što iskusni degustatori vina umeju da prepoznaju vrstu, sastojke, berbu…)
Kako biste proverili svoj parfem, uverite se u prirodu njegovog mirisa odmah nakon nanošenja i nakon dva ili tri sata. Kopija bi trebala da zadrži isti miris, samo znatno ublažen, dok će original najverovatnije promeniti notu.
Treba imati u vidu i to da postoje veoma skupi parfemi koji ne menjaju mirisnu notu vremenom, tako da ovaj sistem provere ne može baš uvek da se primeni.
klix.ba
