“Sunčev sjaj otupljuje sposobnost uma za promišljenost i rizike” – Adam Alter (profesor bihejvioralne ekonomije, marketinga i psihologije donošenja odluka.
Studija koju su sproveli australijski psiholozi govori u prilog tome da lepo vreme zatupljuje naše kognitivne funkcije.
Oni su sproveli jednostavan test memorije. Zamolili su ljude koji svakodnevno dolaze u kupovinu u lokalnu radnjicu da pokušaju da zapamte što više predmeta koje su poređali oko kase. Eksperiment su sprovodili 2 meseca i zaključili su da se tokom oblačnih dana ljudi prisećaju većine ponuđenih objekata.
Zaključili su da nas tmurno vreme okreće sebi i pobuđuje da razmišljamo o dubljim stvarima, ali takođe da svet oko sebe opažamo jasnije.
“Ljudi su biološki predodređeni da izbegavaju tugu i na loše raspoloženje automatski odgovaraju pokušajima da u svom okruženju pronađu sredstva i načine kako da ga poprave. S druge strane, kada smo srećni, mozak nam šalje signal da je sve u redu, pa nemamo potrebu za opreznošću i obraćanjem pažnje na detalje iz okruženja.
Kišni dani generalno donose lošije raspoloženje koje su ispitanici pokušavali da prevaziđu pažljivijim posmatranjem svoje okoline. Zato su upravo tim danima njihovi rezultati memorijskog testa bili bolji.
Naša raspoloženja (i neraspoloženja) nam služe kao indikatori da li je nešto u našem okruženju u redu ili nije, da li nešto treba popraviti. Kad se nalazimo u teškim emotivnim stanjima, poput tuge, bola, besa, u našem mozgu se uključuje alarm koji nas tera na promenu.
Većinu vremena mi provodimo “ploveći mirnim vodama” i dopuštajući da mnoge sitnice ostanu neprimećene. Tek u tmurnim, oblačnim, olujnim danima, naš pogled se otvara za mnogo šta što nam uobičajeno promiče dok smo dobro raspoloženi” – kaže Adam.
Ipak, iako loše vreme na kratko popravlja naše kognitivne funkcije, duža uskraćenost sunčeve svetlosti razorno deluje na naš unutrašnji sat.
Zato mi jedva čekamo da se Sunce opet pojavi i radujemo se danima u kojima ćemo, iako malo gluplji, biti mnogo srećniji.
