Kada sam bila mlađa, mislila sam da PMS ne postoji ili da ga ja jednostavno ne proživljavam.
Osećala sam, naravno, bolove u donjem delu trbuha, oticale su mi grudi i jelo mi se slatko, no verovala sam da ne proživljavam nikakve duševne patnje, piše lolamagazin.com.
Nakon nekog vremena, shvatila sam da jednom mesečno imam mentalni slom te da plačem na najgluplje moguće filmove, a rečenice svojih bližnjih shvatam kao najveće uvrede koje sam ikada čula. Ipak sam proživljavala PMS i nekada su moje patnje bile toliko jake da sam morala menjati jastučnicu zbog toga što je bila toliko natopljena suzama da na njoj nisam mogla držati glavu.
Zbog svih proživljenih patnji, zbog prolivenih hektolitara suza, zbog stotine pogrešno shvaćenih rečenica, zbog tone čokoladica, zbog bolova od kojih ne možeš ustati iz kreveta, odlučila sam pisati o fazama mojih PMS ludila.
FAZA I
Za ovu se fazu jednostavno ne mogu odlučiti je li mi genijalna ili najgora na svetu. Ona počinje sasvim lagano i tiho. Ušunja se dok ne obraćaš pažnju i polako te dovodi do toga da ne znaš šta osećaš i šta ti se događa. Ludiš, sumnjičava si pa plačeš na reklamu za prašak za veš. U jednom trenutku osećaš se kao da ti je neko seo na grudi i ne razumeš zašto se to događa.
To kod mene traje nekoliko dana, a u trenutku kada pomislim da sam potpuno pukla, setim se da mi prijateljica mesečnica uskoro kuca na vrat. Uh, olakšanje koje osetim kada shvatim da sam u PMS-u te da nisam psihički bolesna ne može se opisati rečima.
FAZA II
Druga faza počinje kada se jedno jutro probudiš neverovatno raspoložena. Ustala si bez problema, pustila si glasno muziku i jako voliš svoj život. Ne samo da voliš svoje prijatelje i porodicu, sada voliš i napornog komšiju i prodavačicu koja je uvek nadrkana.
No, svi dobro znamo da je PMS jedna velika varalica pa ova euforija nestane kroz par sati i shvatiš da se nikada nisi osećala jadnije. Vozaš se kroz tu aleju emocija i već si deset puta shvatila da tvoj život nema smisla. Svi tvoji prijatelji moraju biti oprezni s rečima i delima jer te može rasplakati bilo šta.
Jedna je moja prijateljica plakala jer je morala usisati kuću. Usisavanje nikako nije dolazilo u obzir, jer ju je pretvaralo u Pepeljugu i nije mogla sakriti suze. Njen je muž celu scenu samo posmatrao i čudio se. U ovoj fazi shvatiš da ne postoji bolje vreme za gledanje glupih ljubavnih filmova od kojih jecaš kao da ti je neko umro.
