Pre nego što pružimo detaljan opis muškaraca koji mrze žene i ponašanja kojima pribegava kako bi stekao potpunu kontrolu nad svojom partnerkom, smatramo da je važno da se osvrnemo i na razloge zašto je važno učiniti dostupnim informacije koje se tiču ove problematike. Naime, u literaturi najčešće nailazimo na dva tipa ličnosti sa kojima partnerski odnos može biti ugrožavajući.
Prvi je narcisoidni tip čoveka. Narcis je potpuno opsednut sobom i teži da stupi u vezu prvenstveno kako bi stekao divljenje drugih i na taj način sebe uverio koliko je poseban. On nema kapacitete da pruži ljubav već nastoji da za sebe prigrabi što više ljubavi i divljenja.
Drugi tip je psihopata koga smo već opisali u jednom od tekstova. Psihopata je sklon da pravi haos od svog života, da izrabljuje svakoga ko mu se nađe na putu (uključujući i svoju partnerku). Služi se lažima i prevarama. Ukratko, njegova glavna odlika jeste nedostatak savesti.
Misogogynist tj. ženomrzac u izvesnom smislu se razlikuje od pomenute dve kategorije. On nije tipični psihopata, narcis ili sadista iako su neke od ovih osobina često u njegovom karakteru. U tom smislu postoje izvesna preklapanja između muškarca koji mrzi žene, psihopate i narcisa koje smo već opisali u našim tekstovima. Ipak, ono što je svojstveno tipičnom ženomrscu jeste to što je on sposoban za dugotrajnu vezu sa jednom ženom. Njegova ljubav deluje kao žarka i žestoka a tragično je na koje sve načine uništava ženu za koju tvrdi da je duboko voli. Ono što je njemu najvažnije u partnerskom odnosu jeste da ima kontrolu nad svim aspektima partnerskog odnosa.
U narednom delu teksta opisaćemo ponašanja ženomrsca i mehanizme kojima on postepeno urušava svaki osećaj samopoštovanja kod svoje partnerke. Ujedno ćemo napraviti i osvrt i na porodične faktore koji mogu da dovedu do razvoja sklonosti da se žena podredi muškarcu. Razlog zbog kojeg smo se opredelili da opišemo muškarca koji mrzi žene a ne ženu koja mrzi muškarce nije zbog toga što ovakvih žena nema. Sigurni smo da postoje i takvi slučajevi. Ipak, postojeća literatura i klinička praksa pokazuju da su muške psihopate kao i muškarci koji mrze žene daleko prisutniji u populaciji u odnosu na žene koje pokazuju ovu sklonost. Razlozi za ovo su verovatno raznovrsni a njihovo razmatranje ostaje jedan od izazova psihologije.
Smatramo da je važno naglasiti da ovaj članak predstavlja rezime istoimene knjige Muškarci koji mrze žene i žene koje ih vole, autorke Dr Suzan Forward, koja je svojevremeno bila jedna od najprodavanijih knjiga u okviru self-help literature u Americi. Preporučujemo je svim ženama koje su se našle u partnerskom odnosu koji je na štetu njihove emocionalne i psihološke dobrobiti. Ujedno, smatramo da je važno napomenuti da ovaj članak nije uperen protiv muškaraca i da on nije produkt feminističkih shvatanja (naročito kada se feminizam pogrešno shvata kao mržnja prema muškarcima). Ovaj članak kao i knjiga na kojoj je baziran, može pomoći ženi da shvati muškarca koji u vezi uništava njeno samopuzdanje kao što može biti od neprocenjive vrednosti za muškarca koji uvidi da se ponaša kao ženomrzac i koji želi da se promeni. Ovaj članak, kao uostalom i sajt VAŠ PSIHOLOG, promoviše pravo na psihološku i emocionalnu dobrobit svakog pojedinca bilo da je on muškarac ili žena.
Kako počinje veza sa ženomrscem
Veza sa ženomrscem najčešće ima vrtoglav početak. Romansa počinje veoma brzo sa velikom dozom uzbuđenja. Imate utisak da ste naleteli na najromantičnijeg muškarca na svetu. On čini sve da vas šarmira, prosto vam skida zvezde sa neba! Ono što se posle izvesnog vremena ispostavi jeste da ovakvi muškarci dolaze u paketu sa nizom problema bilo da se radi o novčanim problemima, alkoholizmu, narkomaniji ili da pati od posledica nesrećnog detinjstva ili prethodnih neuspelih veza.
Veliki deo uzbuđenja na početku veze upravo proizilazi iz ideje žene da će snagom svoje ljubavi da reši sve njegove probleme. Ovo uverenje za mnogo žene predstavlja veoma snažan afrodizijak. Ona veruje da će ga njena ljubav izlečiti od svakog problema i patnje. Upravo kroz ovakvu kompatibilnost potreba, njegovu da bude izbavljen a njenu da mu nadoknadi sve muke koje je pretrpeo u životu, stvara se odnos uzajamne zavisnosti u kome je osećanje samog sebe kao jedinke potpuno potisnuto. Ono što žena na početku ne zna jeste da je svako spasavanje ovakvog čoveka čista iluzija i na taj način upliće se u zavisnički odnos u kome više gubi nego što dobija sve dok se ne nađe u poziciji da je svaki njen korak kontrolisan od strane njenog partnera.
Kojim ponašanjima ženomrzac postiže potpunu kontrolu nad svojom partnerkom
Nakon što prođe period medenog meseca, na scenu stupaju njegova ponašanja koja su vrlo često prožetabesom i napadima iz sasvim nepoznatih razloga. Ono što ženu veoma zbunjuje jeste nagla promena partnerovog ponašanja koja se kreće od šarma ka besu. Ponašanja kojima on postepeno urušava ženino samopoštovanje su nastojanje da kontroliše sve aspekte njenog života, vika, pretnje, povlačenje i ljutito ćutanje, ponižavanje, ljubomora, posesivnost i konstantna kritika za sve i svašta.
S obzirom da žena ne ume sebi da objasni ove ispade ona najčešće pribegava racionalizaciji kao mehanizmu odbrane. Pod ovim se podrazumeva da prelazimo preko svakog saznanja koje je u suprotnosti sa našim dobrim osećanjima. To je način da prihvatimo neprihvatiljivo. Dakle, vidimo ponašanje koje je neprijatno ali ga preimenujemo i opravdamo. Tako smo sklone da njegovu dreku objasnimo prevelikim pritiskom na poslu ili nesrećnim detinjstvom koje ga je načinilo impulsivnom osobom.
Obzirom da je njegovo ponašanje veoma promenjivo, žena je sklona da se vodi sledećom logikom: ako on ume da bude tako divan, onda mora da zbog nečega što ja činim stvari krenu nizbrdo. Ovo uverenje vodi ka tome da se ona dobro oseća u vezi sebe same onda kada je on dobro raspoložen. Njegovo raspoloženje počinje da ima presudnu ulogu u njihovom odnosu a žena preuzima krivicu za sve što u vezi pođe loše. Ona nastoji da pronađe ono ponašanje kojim će on biti zadovoljan ali njegovo raspoloženje u toj meri je promenjivo da ono što mu se danas dopada, možda mu se sutra više neće dopasti. Nema načina da se utvrdi šta će ga „pokrenuti“. Njen život počinje da se svodi na smišljanje kako da mu udovolji.
Kao što smo rekli, svi manevri kojima ženomrzac pribegava za svoj cilj imaju postizanje maksimalne kontrole nad životom svoje partnerke. Nemilosrdna kritika i stalno pronalaženje grešaka jeste jedan od načina. Ovo ponašanje predstavlja vid psihičkog zlostavljanja koje je prerušeno u „želju“ da se od žene napravi bolji čovek.
Sužavanje ženinog sveta je takođe jedan od načina da je u potpunosti veže za sebe. Ovaj proces počinje na način koji u početku ženi može da laska kao recimo kada ona izađe a on joj stavi do znanja kako je brojao sate dok se ne vrati kući i kako je bio usamljen bez nje. Ipak, tanka je granica između ove odanosti i posesivnosti koja postepeno vodi ka tome da se ona odriče mnogih stvari u kojima je ranije uživala samo da se on ne bi osetio usamljenim.
Neki ženomrsci ispoljavaju neprijateljstvo prema ženi kroz seksualnu grubost. Oni nanose fizičku bol u seksu tako što štipaju, grizu ili se duboko nabijaju s namerom da ozlede ženu. Ovde naravno nije reč o seksualnom ponašanju u kojem oba partnera uživaju već o aktivnostima koje su neprijatne za ženu ali koje ženomrzac uporno sprovodi uprkos činjenici što to kod nje izaziva bol, nelagodu ili poniženje. Nije retkost da je ovakav muškarac ovisnik od seksa, on koristi seks kako bi narkotizovao duboko ukorenjenu teskobu. Seks mu omogućava privremeno opuštanje i nema značenje uzajamnog deljenja intime, o vođenju ljubavi i da ne govorimo! Ženomrzac će često reći da mu je seks potreban zato što je imao naporan dan, težak sastanak itd.
S obzirom da nastoji da uspostavi kontrolu nad svim vidovima zajedničkog života, to važi i kada su finansije u pitanju. Postoje dva tipa ženomrsca kada se radi o novcu: „onaj koji dobro zarađuje“, finansijski stabilan, i „tragičan junak“, koji sebe vidi kao žrtvu poslovnih neuspeha za koje su naravno uvek krivi drugi. Njega često mora da izdržava partnerka. Bilo da on zarađuje veći deo novca ili da oboje doprinose zajedno, ili je žena ta koja ga izdržava, on je taj koji određuje kako će se novac trošiti! Veliki broj poslovno uspešnih žena kada se upuste u vezu sa ovakvim muškarcem bivaju izmanipulisane tako da odustanu od svojih profesionalnih ambicija. Ubeđujući ženu da joj je mesto kod kuće a da je on taj koji treba da zarađuje za oboje, on postiže još veću kontrolu nad njenim životom.
Zahtev za kontrolom podrazumeva i kontrolu ženinog društvenog život. Da bi se osećao sigurnim, ženomrzac mora kontrolisati vaše misli, stavove, vaša osećanja i ponašanje. Stoga će jedino oni prijatelji koji podržavaju njegovo mišljenje i njegove stavove biti dobrodošli u vašem životu. Svako ko vam može ukazati na drugačiji pogled na stvari, za njega verovatno neće biti prihvatljiv. On će se koristiti raznim metodama da skuči i suzi vaš svet. Jedna od metoda je da vam druženje učini tako neprijatnim da ćete radije ostati kod kuće.
Izlasci u društvo mogu se pretvoriti u pravu muku. Ženomrzac u društvu ženinih prijatelja može biti naročito šarmantan a potom kada ostane na samo sa svojom partnerkom on će olajavati njene prijatelje da bi na taj način naglasio nedostatak njene ličnosti. Ako ženu posle svakog izlaska čekaju kritika i bes, ona će verovatno zaključiti da od izlaska sa njim ima više štete nego koristi i počeće sve više da izbegava društvena okupljanja. Još jedna od taktika kojom on nastoji da svoju partnerku izoluje od drugih jeste otvoreno ponižavanje u društvu, on će vređati njenu inteligenciju, karakter, izgled…
Ženomršćeva kontrola nad partnerkom je kao koren biljke: grana se na mnoga područja njenog života-njen posao, njena interesovanja, prijatelje pa čak i njene misli i osećanja. Kao posledica psihičkog zlostavljanjakome je izložena ona vrlo često preuzima njegovu sliku realnosti i sama sebe počinje da doživljava kao rđavu a kritiku kao sasvim zasluženu.
Kod velikog broja žena koje se nakon ovakvih veza obrate za psihoterapijsku pomoć postoji dramatičan gubitak samopoštovanja udružen sa dodatnim simptomima kao što su čir na želucu, gojaznost, migrene, gastrointestinalni poremećaji, poremećaji u jelu i u snu. Uprkos ovim razornim posledicama, mnoge žene ostaju u ovakvom odnosu i tvrde da je sa njihovim vezama sve u redu. U članku Žene koje se zaljubljuju u psihopate/narcise/ženomrsce posebno ćemo se osvrnuti na emocionalne zamke u kojima se ove žene nađu koje otežavaju da se iskobeljaju iz destruktivnog partnerskog odnosa.
Kako muškarci nauče da mrze žene
Muškarci koji mrze žene vrlo često spadaju u neki od poremećaja ličnosti (granični poremećaj ličnosti, narcistički poremećaj ličnosti, psihopatija…) Njihova mržnja prema ženama predstavlja samo jedan od aspekata njihove patologije. Ipak, muškarac koji ima sklonost da podredi i ponizi ženu ne mora nužno biti i poremećaj ličnosti. Ova sklonost može da se nauči kroz određene sredinske tj. porodične faktore. Vrlo često porodični i genetski faktori udruženo deluju i dovode do destruktivnih tendencija u odnosima, kako sa ženama tako i sa svim ljudima sa kojima ovakav muškarac ulazi u odnos.
Dr Suzan Forward koja je svoju terapijsku praksu usmerila na rad sa ženama koje su bile u vezama sa ženomrscima, ovaj tip muškarca opisuje kao nekoga ko je uhvaćen u sukob između svoje potrebe za ljubavlju žene i duboko ukorenjenog straha od nje. Ovakvom muškarcu, kao i svima nama, je želja da bude voljen ali kod njega je sa željom udružen i strah. On veruje da će ako zavoli ženu ona moći da ga povredi, liši svega ili napusti. Pošto joj je pripisao ovakvu mitsku moć, ona za njega postaje zastrašujući lik. U nastojanju da ublaži taj strah on obično nesvesno pokušava da ublaži moć žene u svom životu. On kroz različite taktike pokušava da je liši njenog samopouzdanja i učini je jednako zavisnom kao što je on zavisan od nje. Čineći nju slabom, tako da ne može da ga napusti, on donekle umiruje svoj strah od pomisli da će biti napušten.
Zbog ovih snažnih, protivrečnih osećanja, ženomrščeva partnerka nije samo predmet ljubavi i strasti već i središna tačka njegovog gneva, panike, straha i mržnje.
Porodični odnosi koji predstavljaju pogodno tlo da se kod dečaka razvije sklonost da mrzi žene jesu oni u kojima ne postoji ravnoteža između majčinke i očinske uloge. U ovakvim porodicama otac je ili suviše strogili suviše pasivan zbog čega je dečak previše orijentisan prema majci koja postaje centralna figura u njegovom životu. Majka koja najčešće nije zadovoljna u braku, takođe se okreće svojoj deci koju pokušava da navede da udovoljavaju njenim potrebama. Majke u poremećenim brakovima vrlo često iskorišćavaju svoju decu kako bi rešile svoje probleme. Bilo da pribegava preteranim zahtevima od svog deteta, odbacivanju, preteranoj kontroli, rezultat je isti: dečak postaje previše zavisan od nje. Kada odraste on prenosi ovu zavisnost, kao i sukobe i strahove vezane za majku, na svoju partnerku. On je doživeo svoju majku kao nekoga ko ima moć da ga razočara, da mu uskrati ljubav, da ga guši i gnjavi, učini ga slabim ili usmeri svoje nezajažljive potrebe ka njemu i potom je sklon da svoju partnerku doživljava na isti ovaj način. Majka ženomrsca često kod svog sina stvara doživljaj da ona bez njega ne može živeti i da je on dužan da se brine o njoj i da joj nadoknadi sve ono što nije dobila od svog muža. Ona svom sinu na različite načine šalje poruku da nije u stanju da se brine sama o sebi, da bez njegove ljubavi ne bi imala za šta da živi, može se često razbolevati i biti depresivna…sve u funkciji toga da bude centralna figura u životu svog sina. Na taj način, ona ga stavlja u ulogu kojoj on nije dorastao i doprinosi tome da se kod njega javlja osećanje ozlojađenosti, koju će on kasnije pretvoriti u bes prema ženama.
Dečak mržnju prema ženama može naučiti i kroz posmatranje očevog ponašanja. Ukoliko otac predstavlja model agresivnog ponašanja prema ženama, dečak će naučiti da je ovaj vid ponašanja prihvatljiv i legitiman način ophođenja prema pripadnicama suprotnog pola. Posmatrajući oca koji zlostavlja majku, dečaku se šalju poruke da je maltretiranje žene prihvatljivo, da su muškarci moćni, dok su žene bespomoćne. Iako za mnoge sinove ovakve scene mogu biti bolne, u njima se ujedno rađa prezir prema majci zato što nije kadra da se brani i brine o sebi. Muškarac koga je podigao otac ženomrzac, može poprimiti očev prezir prema ženama u ranom detinjstvu. Dečak nauči da muškarac uvek mora kontrolisati ženu, a da je način da se ta kontrola zadobije kroz zastrašivanje, povređivanje i ponižavanje. Na taj način kroz identično očevo ponašanje on istovremeno uči da stekne očevo odobravanje.
Ovo su samo neki porodični uticaji koji mogu imati izvesnu ulogu u razvoju sklonosti da se žene mrze. Ovaj problem je verovatno daleko kompleksniji da bi se mogao objasniti samo porodičnim faktorima. Ne želimo da tvrdimo da će svaki muškarac koji je odrastao pored oca ženomrsca ili preterano zahtevne majke nužno biti i ženomrzac.
Smatramo da je ova tema izuzetno važna za veliki broj žena i iskreno se nadamo da će nekima od njih pomoći da prepoznaju destruktivan odnos u kome se nalaze što je naravno prvi koraku pronalaženju adekvatne pomoći u vidu psihoterapije kroz koju će povratiti izgubljeno samopouzdanje.
Mia Popić/psiholoskikutak.com
