Kada je potrebna pomoć stručnjaka da bi se preboleo raskid? Taj podatak nije baš utešan za one koji su u vezi proveli 10 ili više godina. Bez obzira na to da li postoji vremenska formula, činjenica koja je zasigurno tačna je da kako vreme prolazi sve ćemo ređe misliti na bivšeg ili bivšu.
Isto tako ne treba zaboraviti kako neki drugi krizni trenuci mogu dovesti do intenzivnijeg razmišljanja čak i ponovnog žaljenja za prethodnom vezom. Tada se “prekrijte ušima preko glave” i pričekajte, proći će.
Zbog čega većina ljudi uspe u tome, barem prema onoj staroj “vreme leči sve rane”, dok se neki vrlo sporo ili čak nikada ne oporave te deluju gotovo opsednuti bivšim partnerom?
Verovanja o odnosu koji je raskinut poput “ovako savršen odnos nikada više neću naći” ili o bivšem partneru “on/ona je idealan/na za mene” mogu usporiti pa čak i “fiksirati” osobu u razmišljanjima o odnosu kako je samo to vredno i kako ništa drugo nikada neće biti dobro. Osim navedenog brojni drugi faktori utiču na brzinu oporavka od raskida.
Tu su dužina trajanja i intenzitet ljubavne veze, isprepletenost života partnera, emocionalna zrelost, osobine ličnosti, razlozi raskida veze i brojni drugi… Gotovo da je zanemarivo pričati o onima koji se nikada ne oporave od ljubavnog sloma. Ako je reč o tome, mogli bi reći kako takve osobe imaju neke druge emocionalne smetnje koje ih onemogućuju da se proces tugovanja privede kraju.
Na koji način okolina može da pomogde u lakšem prebrođivanju raskida?
Okolina može biti bitan faktor oporavka u ovakvim situacijama. Porodica i prijatelji mogu nam pomoći odvlačeći nam pažnju na druge sadržaje, umanjujući osećaj usamljenosti i olakšavajući krizne trenutke svojim prisustvom. Mnogi izjavljuju kako im je u tim trenucima dobro došlo prepričavanje događaja vezanih za raskid, osmišljanje razloga zašto je dobro to što je veza prekinuta… Ipak, treba imati na umu kako neki ljudi sopstveni oporavak žele da prođu sami i ne žele to da dele sa okolinom.
Da li je normalno da se katkada osetimo “zavisni” o nekome s kim smo delili određeni deo života?
Zavisnost nije dobra reč kada govorimo o ljubavnom odnosu. Pre kažemo kako “partneri razvijaju osećaj pripadanja, sigurnosti”, na koji se vremenom sve više naviknu. Kako se na dobro i prijatno vrlo lako naviknemo, odricanje od takve navike nije lako. Većina ljudi uspe u tome, no postoje osobe s takozvanim “zavisničkim crtama” koje se mogu videti u ponašanju za vreme trajanja odnosa.
To su osobe čije emocionalno stanje u potpunosti zavisno od reakcija partnera, osetljivi su na kritiku i odbijanje zbog čega po raskidu može doći do razvoja intenzivnijih emocionalnih reakcija, težeg nošenja s raskidom i sklonošću za brz ulazak u novu vezu.
Da li je kraj ambicija početak sreće…
Da li je prihvatljiv način borbe protiv tuge izazvane raskidom emocionalne veze uletanje u novu?
Nema ništa pogrešno u tome da brzo uđemo u novu vezu, posebno ako nam to odgovara. Potrebe za tim mogu biti razne, od pažnje koju nam neko opet pruža, preko osećanja sigurnosti i pripadanja, do osećanja kako ipak nećemo ostati sami ili samo razonode koja nam pomaže da prođe vreme oporavka od prošle veze.
Kada stupate u takvu vezu važno je prepoznati motivaciju za novom vezom i biti zadovoljan tim razlozima. Bez obzira na to s kojom motivacijom započeli takav odnos ne možemo znati kako će se čitava priča završiti. Ko zna, možda ste zapravo na početku nove uspešne ljubavne veze.
Da li je u takvim situacijama uopšte moguća neka nametnuta racionalizacija ili je nužno pričekati da prođe određeno vreme da zaboravimo, odnosno prebolimo?
Svako razmišljanje koje vam može umanjiti osećaj patnje i tuge pa makar i na kratko vreme zapišite i ponekad ga pročitajte.
Kada je potrebna pomoć stručnjaka?
Iako vam se čini kako vaša bol nikada neće proći i kako su vam sve lađe potonule, ljudski organizam ima sposobnost da podnese brojne teškoće i gubitke. Čini se da smo ipak pre svega fleksibilna bića koja na ovaj ili onaj način uspeju da prebrode taj gubitak, ponovno se smeju i osećaju (novu) ljubav.
Ipak neke osobe mogu razviti pravu depresivnu reakciju koja može potrajati toliko da već ozbiljno narušava svakodnevno funkcionisanje. Tada je dobro potražiti pomoć stručnjaka.
Izvor: Klinička psihologija / lovesensa.rs
