Hrabro probam donji deo. Ok je, ušla sam u kupaće gaćice ali… avaj, preko donjeg dela obesio se stomačić, mekana nekotrolisana gomila sala od koje ne vidim rub kupaćeg. I kako izgledam? U kombinaciji “kipi na sve strane”? Pa spremno za cirkus, a ne za plažu.
Nisam od onih žena koje ponosno šetaju svoje stomake plažom i ne opterećuju se zbog toga. Ništa im ne zameram, zavidim im čak, ali ja to ne mogu.
Počela sam da psujem sve bureke i pite koje sa pojela sa svojom drugaricom Sosom ove zime na poslu. I one čokoladne kolače za silne slave i proslave. Ali najviše sam proklinjala ogledalo kod kuće koje mi “nije ukazalo na problem” (u stvari, ja nisam htela da vidim evidentno).
Dosta jadikovke. Kupaći mi treba pa treba, pa sam se otisnula u dalju potragu. Tek je to bila kataklizma. Odgovara mi donji deo, pa je gornji velik, ili gornji super, a donji nestane u mojoj pozadini. Ili gornji deo obećava da će biti providan čim se skvasi, a donji ima toliku količinu šljokica koje žuljaju. Na kraju su mi bili krivi i svi proizvođači kostima koji nemaju model za mene, kvalitet tkanine, male kabine…
Bila sam očajna, demoralisana, besna na sebe, znojava i ono najvažnije – bez kupaćeg kostima.
Šetam gradom i, kao očajnik koji se hvata za slamku, ulazim u još jednu radnju u nizu i probam još jedan kostim. Više mi nisu bitne šare, model, samo da u njemu izgledam pristojno.
Kako čovek skrlja standarde za samo jedno popodne!
Ušla sam u kupaći, super. Salo kipi, ali više to nije tako strašno. Da li zbog toliko šamara od ogledala koje sam dobila za kratko vreme ili što sam prihvatila da ljuljam malo više. Mislim, daleko je to od onog što sam zamislila, ali daj šta daš…
Srećna što sam ipak kupila kupaći, otišla sam na piće… preskočila sam kolač! Možda stignem da malo ispeglam to salo ako se potrudim, šta mislite?”, zaključila je žena.
Blic Žena
