Ona će te napustiti, znaš.
Ona će te ostaviti. Ne zbog onoga što si učinio, nego zbog stvari koje nisi učinio. Ona će te ostaviti, ne zbog toga što si rekao, već zbog stvari koje nikada nisi rekao.
Ona će te ostaviti jer si joj govorio da je voliš, ali to nisi pokazivao. Govorio si to tiho, šapčući, usred noći, ali nikada zaista nisi osetio značenje tih reči.
Ona će te napustiti, jer se nikada nisi pojavio na njenim bitnim događanjima. Kada te je molila da joj u nečemu pomogneš, da je utešiš, da joj pokažeš svoja osećanja, ti si samo slegnuo ramenima jer nisi znao zašto nisi ništa učinio. Samo si puno pričao i pričao. Pun si obećavajućih rečenica koje nisi nikada ispunio.
Ostaviće te jer ti nikada nije bilo iskreno do nje stalo.
Jer ako ti je stalo, ne bi joj lagao, ne bi izmišljao prozirna opravdanja. Da ti je stvarno stalo, ne bi se naljutio zbog nekog blesavog malog argumentovanja. Ako ti je stvarno stalo, ne bi zaboravio da se pojaviš. Da ti je stalo, ti bi nju slušao. Čuo bi šta ona želi, čuo bi šta ona voli, šta joj je potrebno, a govorila je tako jasno.
Ostaviće te jer ti nisi osoba kakvim si se predstavljao. I zato ona više ne želi da bude s tobom. Ti ne vidiš vašu zajedničku budućnost, ne vidiš smežurane ruke, smeh, ni lepu ni tragičnu sliku.
Ona odlazi, jer ti ne činiš ništa da je zaustaviš u njenom naumu.
Ona beži od života koji ste mogli imati zajedno. On trči od tebe, dok ti samo nepomično stojiš, zureći u nju, bez reči, bez da je zaustaviš, bez da si je imenom nazvao.
Ona odlazi jer zna da je ne voliš dovoljno da bi je molio da ostane.
Ona odlazi, jer ti nemaš snage da uradiš pravu stvar. Nemaš ljubavi unutar svog srca da je zamoliš da razmisli još jednom, da skupa nađete rešenje. Nemaš hrabrosti da je nagovoriš da ostane.
Zato će otići i neće se okretati unatrag. Jer ona zaslužuje nekoga ko će pokušati. Ona zaslužuje nekoga ko će se za nju boriti. Ko će reći: „Stani. Nemoj ići. Nemoj trčati. Ostani”.
Ona zaslužuje da bude voljena, zato odlazi da pronađe svoju sreću.
