Diši
Naučila sam neke tehnike disanja jer deluju isceljujuće i pomažu da osoba postigne ljubav prema sebi. Puno je različitih tehnika disanja, a jedna od najjednostavnijih je leći na pod i polako udisati i izdisati, ali tako da se dah usmerava prema srcu. Nežno udisanje kroz nos do srca pomaže u otvaranju srčane čakre koji je uglavnom blokirana kad proživljavaš emocionalni bol.
Diši ovako 5 do 10 minuta ili duže ako želiš. Dok dišeš dopusti emocijama da izađu na površinu i ne prosuđuj ih. Možda osetiš potrebu da plačeš. Plači, nemoj se suzdržavati.
Vrišti u jastuk
Velika sam poklonica vrištanja. Kad vodim časpve disanja, obavezno polaznike podstičem da par puta vrisnu. Korišćenje glasa u fazama suočavanja s emocionalnim bolom deluje katarzično. Pomaže da se izbace emocije koje su “zapele” u telu. Neki ljudi potiskuju gnev ceo život jer su naučeni da je iskazivanje ljutnje loše, a to nije istina.
Čak i ako ne osećaš ljutnju, vrištanje može biti veliko energetsko olakšanje. Stoga zgrabi jastuk, zabij lice u njega i vrišti dok ne osetiš da ti je dosta. Možeš osetiti iznenadni nalet sreće i nagon za smejanjem. Šta god da osećaš, samo pusti.
Pokreni se
Našim telima je potrebno kretanje. Pusti pesmu koju voliš i dopusti svom telu da se kreće kako želi. Možda se izgubiš u pesmi i osjetiš bar trunku radosti. Ponekad smo toliko paralizovane emocionalnim bolom da nikakav ples ne dolazi u obzir. U tim slučajevima, najbolje je izaći i hodati, možeš da probaš i s nekom laganom jogom.
Kretanje podiže energiju i pomaže kod otpuštanja bola. U ljudskoj je prirodi potreba za užitkom i beg od bola, tako da suočavanje s bolom sigurno neće izazvati preterani užitak, ali onaj ko uspe biće obilno nagrađen unutrašnjim mirom, zdravljem i ljubavlju prema sebi.