Poslala sam poruku i u potpunosti promenila dalji tok svog života. Kada sam se probudila sledećeg jutra, imala sam 13 propuštenih poziva. Bila sam mamurna, i nisam mogla da se setim šta sam radila prethodne večeri. Pa, makar nisam odgovorila na pozive, barem sam se tako tešila. Na moje veliko olakšanje, prestao je da šalje poruke.
Naredne nedelje se nije ni javio. U nedelji posle te, neko mi je zakucao na vrata. Otvorila sam ih, i sačekao me je čovek u plavoj uniformi, u pratnji kolege. Policajci, “Nešto nije u redu?”, pitala sam ih. Ušli su bez poziva. Nisam reagovala jer sam pretpostavljala da će uskoro uvideti da su u pogrešnoj kući.
Međutim, iz njih je potekao rafal pitanja. “Znate li ikoga ko se zove Sajlens Medison?”.
“Rekla bih da ne. Što?”
“Našli smo bezbroj poruka u njegovom telefonu upućenim ka vama, i samo jedan vaš odgovor”.
“Da li ste primili i pročitali te poruke?”
“Jesam. Ali, dolazile su sa nepoznatog broja. Bila sam ubeđena da je u pitanju moj bivši dečko”.
“I zbog toga ste odgovorili?”
“Da, mislila sam da će ga moj odgovor naterati da prestane da mi šalje poruke. Bila sam pijana, pa nisam lepo rezonovala”.
“Izgleda da je ovde posredi ogroman nesporazum”, rekao mi je policajac.
Pitala sam ga kako to misli. Duboko je uzdahnuo i počeo priču. Sajlens je prošao paklenu prvu godinu fakulteta. Časovi su bili teški. Nije se uklapala. Kada je mislila da ne može gore, njena najbolja prijateljica iz detinjstva, Rakel, poginula je u saobraćajnoj nesreći.
Nakon toga se potpuno povukla u sebe i tonula je u depresiju. Kako bi se utešila, slala je poruke na Rakelin broj telefona. Znala je da je to beskorisno, ali tešilo ju je.
Na godišnjicu Rakeline smrti, dobila je i odgovor od, kako je mislila, svoje prijateljice. “Ako već hoćeš da me vidiš, što ne dođeš? Znaš gde da me nađeš”. Probala je da pozove, ali nije bilo odgovora.
Zaključila je da je Rakel zove kod sebe, i isekla je sebi vene kako bi se pridružila drugarici. Te pijane večeri, uništila sam jedan mladi život. Niko me nije zvanično krivio, ali Sajlentina porodica me je mrzela i nisu želeli da prihvate moja izvinjenja.
Počela sam da tonem u depresiju. Juče je bilo tačno godinu dana od njene smrti. Pokušavala sam da ne razmišljam o njoj. Onda mi je stigla poruka sa broja koji mi je uništio život.
“Hvala ti”.
kurir.rs
