Snažna žena nije samo čvrsto telo, telo od čelika. U njoj se krije slomljeno srce, suze koje su toliko puta klizile niz njene obraze. I bez obzira na vreme koje zaceljuje njene rane, one se pod pritiskom bola ponekad ponovo otvaraju.
Snažna žena preživela je tolike godine verno noseći svoj teret na plećima, bez ikog ko bi bio tu, uz nju, bez ikog ko bi izbrisao sve suze s njenih nežnih obraza.
Ali, neka vas to ne zavara. Snažnu ženu to ne čini slabom, upravo suprotno. Iz dana u dan, ona se podiže i nastavlja da spremno nosi sav svoj teret, sve svoje brige. Ona se ne plaši suza. Dopušta da joj klize niz obraze kao, samo njoj znani, podsetnik na svaki korak njenog životnog puta.
Ona ne igra ulogu žrtve. Ne dopušta tuzi da je obuzme. Ona preživljava. Bez obzira na teret koji je pritiska, na tugu koja je izjeda, ona pronalazi načine i preživljava. Svaki put.
Snažna žena ne dopusta tuzi da je drži u šaci predugo. A kada je svesna da joj je pomoć potrebna i najsnažnija žena zove u pomoć, traži pomoć. Ne skriva se bespomoćno iza svojih zidova, ne uzmiče životu i njegovim izazovima. Snažna žena nema potrebu da glumi. Ona ne glumi da je dobro, kada nije, ona zove u pomoć kada postane teško… Čak kad bi to i htela, ona zna da ne može da podnese sve potpuno sama. Ona zna da je to sasvim u redu. Ponekad je u redu ne biti u redu.
