Goran Petković: “Ja sam skroman i materijalna priča mi nije toliki problem. Jedini razlog zašto bih napustio, zbog nacionalističkog ludila i spremnosti ljudi da ginu za iluzije. Ne bih da budem deo toga. Učešće u ratu poput onog devedesetih, intelektualno mi je uvredljivo. Osećao bih se na***. To je stvar principa.”
Sanjina Karić Husedžinović: “Kamen da nosiš u džepu godinu dana, pa ga izvadiš, faliće ti ta težina.. Ono što mene ubija je što sam u tuđoj zemlji, iako Švicarska, iako imam sve što bi mnogi poželeti, oseća se veštački.. nekako nedovršeno.. ali znam da imam veća ljudska prava u njoj nego što bih imala kod nas.. al’ opet bila sam svoja na svom i bilo mi je lepo, nekako pitomo.. kao majčino krilo.. ne znam kako da ti objasnim.. patim za svojim gradom, ali onakvim kakav je bio pre rata, kad su svi moji (familija i prijatelji) bili bezbrižni i slobodni.. sada toga više nema..
i iako znam da je zabluda da će nekad opet tako biti, ja i dalje patim i pokušavam svoj deo da doprinesem na bilo kakav način da se opet vrati, jer me ubi ta nepravda što nam se SVIMA desila i uzela ono prirodno stanje življenja.. teško je to opisati.. stranac i u svojoj otadžbini, ali i u zemlji u kojoj živim.. između važnijeg i srcu milijeg.. e Aco, tesko je to tvoje pitanje i verujem da si ga mnogi često postave..”
Nenad Knežević Kneža: “Živeo sam svuda od Švedske, Amerike i sada Australija, preplovio sam na brodu većinu sveta video život i dobar i loš ali mogu reći samo jedno. “Sunce tuđeg neba nikad vas neće grejati kao ovo vaše”. Jeste bolji standard zivota i sve to ali ipak svi naši ljudi pate za rodnom grudom gledaju naše kanale preko satelita itd. Problem naših ljudu je da nemaju mu** da nešto promene da dignu glas nego svi samo pričaju kako im je teško itd. A niko ništa ne preduzima da nešto promeni svi samo pametuju po kafanama.
Šta hoću da kažem je da kvalitet društvenog života ovde u inostranstvu nikad neće biti kao kod nas to je jednostavno tako. Ako želite da živite u inostranstvu pripremite se za jedan monoton dosadan život i uživanje u novom autu i kući i uživanje u plaćanju kredita i radu kao konj dok ne izgubite zdravlje. I onda kad dođete na dvadeset dana odmora dole da živite kao kralj i da vas rodbina gleda kao Boga i nekoga uspesnoga coveka.”
stil.kurir.rs
