Ana (30), sociolog
Pritisak je najveći od moje porodice. Nije da me smaraju svaki dan, ali to se svakako očekuje. Ne kažem ja da neću, ali zašto bi to moralo. Meni je mišljenje roditelja značajno i zato taj pritisak više osećam nego od komšije ili poslovnih saradnika i sredine. Ne mogu da verujem da moja majka sa tim smara, kao da sam ja neostvarena osoba. U svakom slučaju, oni misle da je vreme za to. Što je najgore, moji roditelji nisu melodramatični, ali im je normalno da imaju unuke, tačnije, to se podrazumeva.
Kajaću se zbog mnogo stvari u životu, a ne samo zbog toga da li sam želela da imam dete ili ne. To je život. Sad i kad bih imala adekvatnog partnera, ne bih trčala pred oltar i pravila decu, već bi uživala u tome. Mislim da su deca mnogim mladim ljudima skratila život, u smislu – umesto da sad uživaju, oni se bave vaspitanjem malog čoveka.
Deca su slatka kad su mala, posle porastu i počnu da imaju svoje mišljenje, pa tad kreću problemi. Treba biti ozbiljno spreman za takvu vrstu života i snositi odgovornost za svoje dete i njegove postupke.
Osećam samo biološku potrebu da živim sama. To mi je najprimarnije, pošto i dalje živim sa roditeljima. Treba mi udar realnosti u tom smislu. Iskreno, to mi je najvažnije.
Ivona (30), sociolog
Ja za pritisak okoline imam odličan primer. Kad je moja drugarica zatrudnela sa 24 godine, našla je nekog lika, a nije završila fakultet i udala se, ja sam kazala da je to prebrzo i da je možda pogrešila, a moja majka je prokomentarisala – pa, bolje ti je to u životu nego to što ti radiš. Ja sam završila fakultet i posvetila se karijeri. Postoji i taj pritisak na mene od društva pošto su se svi moji prijatelji i poznanici u parovima, a ja sam raskinula vezu i onda krene priča – jao, jadna ti. Pa, kako ćeš sad sama izgubljena u svetu sa 29 godina, vreme prolazi. Majka se u međuvremenu iskulirala sa komentarima, ali ovi parovi oko mene ubiše.
Kod nas postoji taj princip – tvoj život je propao ako se nisi udao i rodio decu. Ma, šta god da ti napraviš i uradiš, uvek će te to pratiti u Srbiji. Niko ne može da shvati da mi je odlično u životu.
Trenutno ne želim decu i brak. Pošto sam skoro bila u dugoj vezi i živela sa dečkom, što je tehnički kao brak, shvatila sam da to nije za mene.
Nataša (30), sportski novinar
Očekivanja, očekivanja, očekivanja… Ako nešto ne uradiš onako kako se od tebe traži, onda se postavlja pitanje šta nije u redu i sve se pitaju šta ti je. Sve se svodi na to da smo mi sebični ako ne uradimo nešto što se od nas očekuje, kao da smo rođeni da bismo drugima uslišili želje. Uvek naglase da su najveća sreća i zadovoljstvo brak i deca. Možda njima, ali to ne znači da je to i meni bitno. Iskreno, roditelji i bliski rođaci me ne iznenađuju, ali me zato moja generacija totalno šokira izjavama – pa, kad ćeš ti, šta čekaš. Nešto se mislim – do juče ste radili svašta i sad ćete da mi drobite šta ja treba da radim.
Nije mi se javio osećaj da želim da imam decu, niti to vidim u skorijem trenutku. Deca su mi interesantna dva, tri sata i to je to. Najlakše je napraviti dete, ali je potrebno da se ozbiljno posvetite tome da bi to imalo nekog smisla. Mislim da materinski instinkt ne postoji, postoji samo “tako bi trebalo”.
noizz.rs
