Ženi u srpskom društvu nikad nije bilo lako ako se nije udala. Pored morala koji uvek mora biti zavidan, a lepo ponašanje i smernosti se podjednako očekuju, tu je i čuveno očekivanje da mora da se ispuni najvažnija uloga u životu, uloga majke i da se zasnuje porodica.
Ako si visokoobrazovana žena u Srbiji u kasnim dvadesetim ili tridesetim godinama, budi više nego spremna da te i dalje veoma konzervativno društvo, sa tragovima socijalizma u smislu životnog redosleda i formalizma, polako, ali sigurno pritiska da odužiš dug društvu.
“Svi me gledaju u smislu – kako se usuđuješ da udišeš kiseonik, a da nisi rodila decu i udala se”, kaže jedna od naših sagovornica.
Razgovarali smo sa visokoobrazovanim mladim ženama koje su napunile 30 godina, a još nemaju nameru da se udaju, niti da rađaju decu. Neke od njih su ubeđene da se to nikad neće ni dogoditi. Postavili smo im sledeća pitanja:
1. Da li osećaju pritisak okoline (roditelja, prijatelja, rodbine i poznanika) da im je vreme da se udaju i dobiju decu?
2. Da li žele trenutno da stupe u brak i da dobiju decu?
3. Da li je zaista uloga žene da rađa i da li je, prema njihovom mišljenju, materinski instinkt društveni konstrukt ili zaista biološka potreba?
Katarina (33), profesor engleskog jezika i prevodilac
Dok sam studirala, bilo je ovako – nemoj da se zaljubiš jer nećeš završiti fakultet. Čim završiš fakultet, onda se podrazumeva da nađeš dečka i da se udaš. Pošto se to kod mene nije desilo, kad god kad dođem u roditeljsku kuću, odmah je pitanje – da li si nekog našla, i omiljena konstatacija moje babe – opet si došla sama. Moji roditelji bi najviše voleli da nisam završila fakultet i da sam se udala. Iako imam dobar posao i dobro zarađujem, to je nebitno, jer sam sama i odmah se pitaju šta ja više čekam. Mislili su da sam lezbejka, pa mi je majka objašnjavala kako meni treba muškarac u životu. Čisto da naglasim, nisam lezbejka. Moji se vode devizom da su se svi iz naše familije bračno ostvarili, pa neću valjda ja biti jedini izrod…
