Zavođenje je borba, a u svakoj borbi postoje pobednik i pobeđeni. Budite oprezni jer to ne znači da pobednik uvek pobeđuje, a da gubitnik uvek gubi – da ne biste postali „ulovljeni lovac”.
Zavođenje je reč s negativnim predznakom, zamka u koju upadamo i potom se predajemo – greškom ili grešno. Međutim, umesto da osećamo odbojnost, ta reč nas opčinjava jer zavođenje je večno. Zavođenje je dalji rođak reči kao što su prevara, zlonamernost, intriga… a sve one liče na nevaljale đavolčiće koji nisu opasni po život, kaže dr Alehandro Napolitano, geštalt psihoterapeut iz Buenos Ajresa, čiji tekst prenosimo iz španskog mesečnika „Mente sana“.
Zašto je zavođenje nepobedivo, pita se on? Šta ga čini tako otpornim? Zašto u susretu muškarca i žene neizbežno iskrsava trenutna privučenost oblinom, bojom glasa, parfemom? Zašto je neodvojiv deo strasti i igre moći?
On opčinjava rečima
Muškarci zavode rečima. Bar je tako bivalo tokom vekova u kojima je opstajala hegemonija muškog govorništva. Don Žuan je učinio da mu se mlada i lepa Zerlina na sam dan svog venčanja baci u zagrljaj. Opirala mu se, ali su njegove sladostrasne reči bile jače.
Sirano de Beržerak je pismima osvajao Roksanu. Opčinjavale su je njegove reči i zvučale su joj kao muzika drugih svetova. Kada je, već zavedena, u Siranu prepoznala autora pisama, on joj više uopšte nije smešan.
