Imaju tajni identitet
Kao i svaki superheroj, depresivni ljudi imaju maske koju nose pred drugim ljudima i vode dvostruke živote. Oni imaju jednu verziju sebe koja odlazi na posao, smeje se u društvu, deo sebe koji se konstantno bori da deluje normalno. Za drugu verziju samo oni znaju – to je ona osoba koja pati u samoći i trpi psihičke i fizičke bolove 24 časa dnevno.
Svuda sa sobom nose duboku tugu
Brus Vejn je postao Betmen onog trenutka kada je bio svedok brutalnog ubistva svojih roditelja. To je tuga koju nosi celog života i bez koje nikada ne bi postao superheroj.
Depresivni ljudi se svakoga dana nose sa istom količinom tuge i bola kao da im je neko upravo pobio celu porodicu. Pa ipak uspevaju da vam se osmehnu u prolazu, budu ljubazni prema drugima, pa čak i pomažu onima koji su u nevolji.
Neverovatno su pažljivi i brižni
Depresivnoj osobi i najmanja nepravda pričinjava neverovatnu patnju. Svaka ružna sitnica može biti kap koja će preliti čašu bola. Zato su takvi ljudi izuzetno pažljivi u postupanju sa drugim ljudima i uvek su u prvim redovima kad treba nekome da se pomogne. Kada se svi sklanjaju i niko ne želi da ti pruži ruku, depresivna osoba će ti bez razmišljanja prići i dati sve od sebe da te izvuče iz nevolje. Ona jednostavno ne može ćutke da gleda kako drugo biće pati.
Osećaju se usamljeno i izolovano od sveta
Superheroj je drugačiji od ostalih ljudi. On ne može da nađe sebi ravnog i nema nikog ko može u potpunosti da ga razume. Svoje supermoći on mora da čuva kao najstrožu tajnu i to ga čini najusamljenijim čovekom na svetu.
Posle svakog nokauta, oni ustaju da nastave borbu
Tamo gde bi običan čovek pao i ostao da leži, depresivna osoba ustaje i nastavlja da se bori. Iako drugima to ne izgleda tako, depresivci su u stvari veliki i hrabri borci. Koliko samo puta kažu “sad je gotovo, ne mogu više”, pa sledećeg dana ipak sve počinju ponovo. Koliko god da ih zlikovac rani, oni preživljavaju da nastave borbu još jedan dan. To je, dragi moji, istinsko herojstvo.
