Nema sumnje da postoji obilje mesta u bizarnom svetu interneta koja bi trebalo izbegavati po svaku cenu. Nevidljivom internetu se, međutim, veoma lako pristupa i on može da posluži kao korisna lekcija kako da na najbolji način obezbedite anonimnost pretraživanja.
Šta je duboki (nevidljivi) internet?
Sajt Wired opisuje nevidljivi internet kao “zbirku hiljada sajtova koji koriste alatke za anonimnost kao što su Tor i I2P da bi sakrili svoje IP adrese”. Suština je u decentralizaciji, što znači da nijedan uobičajeni pretraživač (Chrome, Safari) ne može da pristupi tim stranicama. Da bi korisnik mogao da im pristupi, mora da sakrije svoj onlajn identitet.
Za mnoge, duboki internet je samo mesto na kome kupuju čudne i možda zabranjene stvari. Silk Road je bio prvi sajt koji je popularizovao ovu metodu. Na tom sajtu pretraživač Tor reklamiran je kao najbolji način da sprečite praćenje na internetu.
Međutim, nevidljivi internet je mnogo više od tržišta za kupovinu zabranjene robe poput Silk Roada. Na primer, to je najbolji način za međusobnu komunikaciju aktivista za zaštitu privatnosti. Postoje i brojni forumi, viki sajtovi i četovi za ljude koji pokušavaju da iznesu informacije, a da se one pri tom ne povezuju s njihovom ličnošću.
Najbolji sadržaji tamnog interneta su diskusije o privatnosti i ideologijama.
Tamni internet je prvi put postao deo mejnstrima zahvaljujući crnom tržištu Silk Road, koje sada više ne postoji. Svojevremeno, to je bilo prvo onlajn tržište gde su ljudi mogli da kupe gotovo sve – drogu, oružje itd.
Skandal koji je nastao na nevidljivom internetu
“Snappening” – skandal iz 2014. u kome su privatne fotografije korisnika sajta Snapchat procurile u javnost – počeo je na nevidljivom internetu, a dokumentarni film “Citizenfour” opisuje kako su rediteljka Lora Portras, novinar Glen Grinvold i uzbunjivač Edvard Snouden komunicirali koristeći alatke skrivenog interneta.
